Za svaku kompaniju koja učestvuje na tržištu javnih nabavki, isključenje po osnovu "neprimerenog uticaja" ili "dostavljanja neistinitih podataka" predstavlja ne samo finansijski gubitak, već i ogroman reputacioni rizik koji može trajno ugroziti poslovanje. Rešenje Republičke komisije od 17. marta 2026. godine pruža dragocen uvid u to kako privredni subjekti mogu da obore odluke naručioca koje su zasnovane na paušalnim procenama i starim arhivama.
U predmetnom postupku, naručilac je odbio ponudu pozivajući se na to da je zastupnik firme ranije bio saslušavan u vezi sa drugim nabavkama. Naručilac je to interpretirao kao dokaz da je ponuđač u tekućem postupku dao neistinitu Izjavu (član 118. ZJN) tvrdeći da u poslednje tri godine nije dostavljao neistinite podatke niti vršio uticaj.
Zašto je ovo važno za biznis? Zakon o javnim nabavkama u članu 112. stav 1. tačka 6) predviđa mogućnost isključenja zbog neistinitih podataka, ali taj član zahteva čvrstu uzročno-posledičnu vezu. Ponuđač je uspeo da dokaže da:
-
Nije osuđivan i protiv njega se ne vodi istraga, što potvrđuje zvanično uverenje suda.
-
Saslušanje u istražnim organima, bez pokretanja formalnog postupka, ne može se smatrati dokazom o "neprimerenom uticaju".
-
Naručilac je neosnovano povezao član 111. (koji se tiče tekućeg postupka) i član 112. (koji se tiče trogodišnjeg perioda), čime je prekršio načelo srazmernosti i objektivnosti.
Privredni subjekti moraju biti izuzetno pažljivi pri popunjavanju Izjave o ispunjenosti kriterijuma, ali ne smeju dozvoliti da ih naručioci neosnovano diskredituju. Republička komisija je naložila ponavljanje stručne ocene, šaljući jasnu poruku da tržišna utakmica mora biti fer i zasnovana na činjenicama, a ne na indicijama naručioca.
