Kompanije u Republici Srbiji uskoro bi mogle da se suoče sa novim obavezama u oblasti nefinansijskog izveštavanja, nakon najave Ministarstva finansija Republike Srbije o izmenama Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji.

Na sastanku održanom u Privrednoj komori Srbije razmatrani su modeli budućeg izveštavanja o održivosti, u skladu sa standardima Evropske unije. Posebna pažnja posvećena je obuhvatu kompanija koje će biti obveznici, rokovima za primenu novih pravila i izboru standarda koji će se primenjivati.

Jedna od značajnih novina odnosi se na obaveznu proveru izveštaja o održivosti od strane revizora, što za kompanije može značiti dodatne troškove usklađivanja, ali i veću transparentnost i kredibilitet na tržištu.

Predstavnici finansijskih institucija, revizorskih kuća i velikih kompanija učestvovali su u diskusiji o praktičnim aspektima primene novih propisa. Privrednici imaju mogućnost da do 19. februara 2026. godine dostave svoje sugestije i komentare Privrednoj komori Srbije na sledeći mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Srbija i gradovi regiona imaju jedinstvenu priliku da ubrzani urbanistički razvoj usmere ka modelu pametnog i održivog planiranja. Primena nordijskih iskustava, inovativnih tehnologija i evropskih standarda u oblasti energetske efikasnosti i zelene gradnje može značajno unaprediti kvalitet života, saobraćajnu i infrastrukturnu funkcionalnost, ali i konkurentnost lokalnih kompanija i građevinskog sektora, koji čini oko 5% BDP-a.

Na konferenciji „Pametno inženjerstvo za urbani razvoj“ u Privrednoj komori Srbije, četvrtoj i završnoj u okviru inicijative „Nordijski zeleni i pametni gradovi – Izgradnja partnerstva u državama Zapadnog Balkana“, istaknuto je da je odgovorno planiranje u kombinaciji sa partnerstvom javnog i privatnog sektora ključ za dugoročni razvoj urbanih sredina i tržišne prednosti građevinskog sektora.

Uz podršku Nordijskog saveta ministara i u saradnji sa Nordic Business Alliance, inicijativa je omogućila transfer znanja, tehnologija i najboljih poslovnih praksi iz nordijskih zemalja, jačajući kapacitete lokalnih kompanija za inovacije i održivi razvoj. Završna konferencija bila je fokusirana na primenu veštačke inteligencije u planiranju pametnih gradova, upravljanje resursima i optimizaciju infrastrukture.

Mihailo Vesović naglasio je značaj saradnje sa nordijskim partnerima i istakao da pametni gradovi zahtevaju ne samo kvalitetno urbanističko planiranje, već i efikasne saobraćajne tokove i energetsku održivost.

Ambasadorka Švedske Charlotte Sammelin podvukla je da inovacije i održiva rešenja nastaju kada javne institucije, akademska zajednica i privatni sektor rade zajedno.

Prisustvo ambasadora Danske, Norveške i Finske, zajedno sa predstavnicima akademske zajednice, nevladinih organizacija i kompanija, potvrdilo je zajedničku posvećenost jačanju saradnje i primeni nordijskih standarda u pametnim gradovima.

Kroz smernice Nordijskog saveta ministara (Nordic Smart City Roadmap), inicijativa je olakšala urbanu transformaciju i postavila temelje za dugoročnu i održivu viziju pametnih i zelenih gradova u Srbiji i regionu.

Vlado Georgiev ponovo u Areni: 14. februar veče emocije, 7. mart specijalno muzičko iznenađenje

Posle dva rasprodata decembarska koncerta u Beogradskoj areni, Vlado Georgiev ponovo izlazi pred publiku 14. februara, ali ovoga puta, kako sam kaže, u drugačijem raspoloženju i sa još ličnijim pristupom muzici i publici.

Treći nastup u istom prostoru biće koncipiran kao intimnije i emotivnije veče, sa fokusom na suštinu pesama i neposrednu komunikaciju sa publikom.

„Ovaj koncert neće biti isti kao prethodna dva. Biće iskreniji, manje forme, više suštine. Isti glas, iste pesme, ali drugačija tišina između njih“, poručuje Georgiev.

Nakon prethodnih nastupa, umetnik je napravio svesnu pauzu od intenzivnog tempa rada. Vreme je proveo uz porodicu, sport i muziku bez rokova i pritiska.

„Prvi put posle dugo vremena dao sam sebi dozvolu da usporim. Kada skineš obavezu da moraš stalno da budeš jak i raspoložen, tada se zaista odmoriš.“

Koncert 14. februara zamišljen je kao veče emocije i povezanosti sa publikom. „Ne volim nametnute datume, ali volim simboliku kada ima smisla. Ako već postoji dan koji ljudi vezuju za ljubav, neka to bude veče muzike“, ističe umetnik.

Publiku očekuje atmosfera bliskosti i neposrednosti, bez žurbe i distance. Georgiev ostaje veran svom pravilu:

„Koncert ne počinje po satu, nego po ljudima. Publiku uvek sačekam.“

Karte su gotovo rasprodate, pa organizatori pozivaju zainteresovane da na vreme obezbede ulaznice.

Pored februarskog koncerta, za 7. mart najavljeno je i posebno muzičko iznenađenje u Beogradskoj areni.

Veliki spektakl kao uvod u proslavu Dana žena.

Početak koncerta planiran je za 20 časova.

Foto: Nemanja Đorđević

Program podrške zapošljavanju mladih do 30 godina donosi posao, praksu ili nastavak obrazovanja u roku od četiri meseca od prijave na evidenciju nezaposlenih.

Garancija za mlade je program čiji je cilj olakšanje tranzicije mladih na tržište rada i podsticanje njihovog zapošljavanja, i to kroz saradnju različitih sektora i socijalnih partnera. Program Garancija za mlade podrazumeva da mladi do 30 godina starosti dobiju kvalitetnu ponudu za posao, nastavak obrazovanja ili praksu u roku od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti ili napuštanja, odnosno završetka formalnog obrazovanja.

Kako bi se Garancija za mlade efikasno sprovela, prepoznata je potreba za uspostavljanjem snažnih partnerstava, posebno između resora nadležnih za rad i zapošljavanje, socijalna pitanja, obrazovanje, omladinu, privredu i finansije, sa poslodavcima, kao i sa organizacijama civilnog društva, kancelarijama za mlade i ostalim akterima na tržištu rada.

Nacionalna služba za zapošljavanje kao glavni implementacioni partner u programu odnosno glavna ulazna tačka Garancije za mlade, u obavezi je da pruži unapređenu individualizovanu podršku mladima, koja će dodatno biti potkrepljena realizacijom posebno osmišljenih mera finansijske podrške, gore opisanih. Suština unapređene podrške podrazumeva u potpunosti individualizovan rad sa licem koji treba da se postigne kvalitetnijim profilisanjem i, u skladu sa dobijenim rezultatima, intenziviranjem kontakata sa mladim licem. Ciljnu grupu lica koja će biti uključena u program činiće mladi do 30 godina starosti koji se na evidenciju nezaposlenih prijavljuju počev od 01. januara 2024. godine, u tri pilot filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, u Sremskoj Mitrovici, Nišu i Kruševcu.“

Brošura: Garancija za mlade. Nove mogućnosti i prilike.

Viber kanal LAWLife portal za pravo i privredu. Pridružite se za najnovije pravne i poslovne informacije.

U februaru 2026. godine zaposlene u Srbiji očekuje nekoliko slobodnih dana zahvaljujući obeležavanju Sretenja. Dana državnosti Srbije, koji se tradicionalno praznuje 15. i 16. februara.

Ove godine, 15. februar pada u nedelju, dok su ponedeljak 16. i utorak 17. februar takođe proglašeni neradnim danima. To znači da mnogi zaposleni mogu spojiti vikend sa praznicima i dobiti četiri dana uzastopnog odmora, idealnog za kratka putovanja, porodične aktivnosti ili predah od svakodnevnih obaveza.

Podsetnik za ostale neradne dane u 2026. godini

20. mart 2026. godine – Prvi dan Ramazanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) / neradni dan

3., 4., 5. i 6. april 2026. godine – Uskršnji praznici (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) / neradni dani

10., 11., 12. i 13. april 2026. godine – Vaskršnji praznici (pravoslavni) / neradni dani

1. i 2. maj 2026. godine – Međunarodni praznik rada / neradni dani

27. maj 2026. godine – Prvi dan Kurbanskog bajrama (za pripadnike islamske zajednice) / neradni dan

20. septembar 2026. godine – Prvi dan Jom Kipura (za pripadnike jevrejske zajednice) / neradni dan

11. novembar 2026. godine – Dan primirja u Prvom svetskom ratu / neradni dan

25. decembar 2026. godine – Prvi dan Božića (za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica) / neradni dan

Ko sve može da radi na neradne dane?

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, u dane državnih i verskih praznika ne rade državni organi, privredna društva i druge organizacije. Međutim, postoje izuzeci: 

• Hitne službe, javne ustanove i preduzeća čija priroda posla zahteva neprekidan rad, poput bolnica, javnog prevoza i komunalnih službi.
• Privredna društva sa tehnologijom rada koja ne dozvoljava prekid proizvodnje.

Prava zaposlenih tokom praznika

Svi zaposleni imaju pravo da odsustvuju sa posla na dan praznika koji je zakonom propisan kao neradan. Oni koji rade na praznik imaju pravo na uvećanu zaradu za rad tog dana.

Poslodavci mogu ponuditi i zamenski slobodan dan, ako organizacija posla ne dozvoljava drugačije.

Planirajte svoje slobodne dane unapred i uživajte u predstojećim praznicima!

U cilju lakšeg pregleda dokumentacije koja se odnosi na registraciju na Sistem elektronskih otpremnica u nastavku izdvajamo Uputstvo za administratorski modul i Uputstvo za pristup sistemu, kao i video uputstvo. 

Podsećamo, za uspešnu registraciju na produkciono okruženje Sistema eOtpremnica preduslov je da zakonski zastupnik ima nalog na eID-u, zatim da poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat ili instaliranu mobilnu aplikaciju - ConsentID i nakon toga, unosom adrese eotpremnica.mfin.gov.rs u bilo koji pretraživač, u formu za registraciju unosi tip subjekta i pripadajući registracioni broj - JBKJS/MB/PIB. 

Video uputstvo - registracija 

Nakon uspešne registracije subjekta na SEO, kroz Administratorski modul ovlašćeni zakonski zastupnik dalje dodeljuje ovlašćenja kako za navedeni modul, tako i za Sistem eOtpremnica, pošto se radi o odvojenim sistemima. 

U nastavku možete preuzeti uputstva:

• Uputstvo za administratorski modul
• Uputstvo za pristup sistemu

Obaveštavaju se obveznici finansijskog izveštavanja da je od 30. januara 2026. godine omogućeno sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja, odnosno dokumentacije za 2025. godinu. Pristup aplikaciji je obezbeđen putem Posebnog informacionog sistema Agencije.

Na internet stranici Agencije, u delu Registra finansijskih izveštaja, dostupne su informacije o novinama finansijskog izveštavanja za 2025. godinu, uslovima, načinu i rokovima dostavljanja zahteva, izmenjenim naknadama koje se naplaćuju za javno objavljivanje izveštaja, načinu razvrstavanja pravnih lica i preduzetnika, kao i grupa pravnih lica i dr.

Osim toga, korisnicima su dostupna korisnička uputstva u vezi sa ažuriranjem podataka koji se o njima vode u Evidenciji obveznika, dostavljanjem izjave o neaktivnosti, redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i drugih vrsta izveštaja i pripadajuće dokumentacije, uputstvo za potpisivanje kvalifikovanim elektronskim potpisom ili sertifikatom u klaudu i sl.

Pozivaju se svi obveznici da, pre sastavljanja i dostavljanja finansijskih izveštaja, obavezno provere ažurnost podataka u Evidenciji obveznika, a preduzetnike koji su u 2025. godini počeli da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, da se prijave u tu evidenciju.

Za svu potrebnu pomoć, pravnim licima i preduzetnicima su na raspolaganju sledeće i-mejl adrese:

• Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. - za pojašnjenja u vezi sa dostavljanjem reklamacija za ažuriranje podataka u Evidenciji obveznika;
• Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. - za rešavanje tehničkih pitanja u vezi sa pristupom Posebnom informacionom sistemu Agencije, potpisivanjem zahteva ili dokumentacije;
• Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. - za pojašnjenje svih drugih pitanja sa kojima se obveznici susreću prilikom podnošenja različitih vrsta zahteva.

Nacionalna služba za zapošljavanje je, kao i svakog januara, početkom 2026. godine izvršila usklađivanje iznosa osnovice dnevne novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, odnosno njenog najnižeg i najvišeg „bruto“ iznosa, sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2025. godini, koji iznosi 102,7, a odgovara stopi inflacije od 2,7%.

Primena uvećanih iznosa novčane naknade počeće od 1. februara 2026. godine, kako pri utvrđivanju visine novčane naknade u rešenju kojim se priznaje pravo na nju, tako i pri obračunu za isplate korisnicima.

Nova dnevna osnovica iznosi 1.507,12 dinara.

Najniži mesečni iznos novčane naknade iznosi: 33.745 dinara

Najviši mesečni iznos novčane naknade iznosi: 78.226 dinara

Nakon ovogodišnjeg usklađivanja, najniža „bruto“ novčana naknada za slučaj nezaposlenosti biće 33.745 dinara (povećanje za 887 dinara), dok će najniža „neto“ novčana naknada iznositi 22.170,47 dinara (povećanje za 582,76 dinara).

Najviša „bruto“ novčana naknada iznosiće 78.226 dinara (povećanje za 2.057 dinara), dok će najviša „neto“ novčana naknada biti 51.394,48 dinara (povećanje za 1.351,45 dinara).

Konkretan iznos novčane naknade zavisi od zbira zarada, odnosno osnovica osiguranja za slučaj nezaposlenosti ostvarenih u periodu od 12 meseci koji prethode mesecu u kome je prestao radni odnos, odnosno prestalo osiguranje.

Stavljanjem ove zarade u odnos sa prosečnom godišnjom zaradom po zaposlenom u Republici Srbiji, čiji je podatak poslednji objavljen u odnosu na datum priznavanja prava, dobija se lični koeficijent koji je nepromenjiv za ceo period isplate naknade. Množenjem ličnog koeficijenta sa osnovicom dnevne novčane naknade, koja nakon usklađivanja iznosi 1.507,12 dinara, dobija se iznos dnevne naknade za korisnika prava. Taj iznos množi se sa brojem kalendarskih dana za koji se vrši isplata, ali, ukoliko je dobijeni iznos niži ili viši od zakonom propisanog, isplata se vrši u minimalnom ili maksimalnom iznosu za ceo ili srazmerni deo meseca.

Konačni iznos novčane naknade za slučaj nezaposlenosti umanjuje se za iznos doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji se obračunava po stopi od 24%, i doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji se obračunava po stopi od 10,30%. 

Poreska uprava Republike Srbije izvršila je obračun poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2026. godinu, za vlasnike samostalne delatnosti koji porez na prihode od samostalne delatnosti i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, plaćaju na paušalno utvrđeni prihod (preduzetnici paušalci).

Dostavljanje rešenja i izveštaja o načinu utvrđivanja paušalnog prihoda, elektronskim putem, postavljanjem istih u poresko sanduče na portalu Poreske uprave Republike Srbije ePorezi, vršiće se od 19. januara i u narednim danima.

Shodno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, rešenje se smatra dostavljenim danom postavljanja u poresko sanduče.

Mesečne akontacije po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2026. godinu, uplaćuju se sa pozivom na broj, u čijoj je strukturi broj odobrenja za plaćanje (BOP) dodeljen za 2026. godinu. Rok za uplatu prve akontacije, za januar 2026. godine, dospeva 18. februara (poslednji dan roka je 15. februar, ali se zbog državnog praznika i neradnog dana poslednji dan roka pomera na prvi naredni radni dan).

Uz poreska rešenja obveznicima će biti dostavljeni primeri popunjenih uplatnica za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje sa QR kodom.

Podsećamo da se portalu Poreske uprave ePorezi može pristupiti:

• korišćenjem Kvalifikovanog elektronskog sertifikata

• korišćenjem eID naloga odnosno mobilne aplikacije ConsentID i sertifikata u klaudu, ukoliko poseduju eID korisnički nalog na portalu za elektronsku identifikaciju i

• korišćenjem Kvalifikovanog elektronskog sertifikata i SmartBox aplikacije. Sva neophodna uputstva dostupna su korisnicima portala na adresi https://eporezi.purs.gov.rs/.

Poreski obveznici se dodatno mogu informisati preko Kontakt centra Poreske uprave (0700/700-007 i 011/6969069) i na šalteru „Vaš poreznik“ u filijalama Poreske uprave.

Obaveštavamo poreske obveznike preduzetnike paušalce kod kojih je došlo do izmene u obimu poslovanja odnosno prometa u prošloj godini i drugih uslova od uticaja na ostvarivanje prava na paušalno oporezivanje da 02. februara 2026. godine ističe rok za podnošenje Poreske prijave za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti, na Obrascu PPDG-1S.