Posmatrano po godinama, investicije iz Kine u Republici Srbiji značajno variraju, ali od 2018. godine, primetan je trend ubrzanog rasta. Treba imati u vidu da je poslednjih godina Kina uz EU najveći individualni investitor u našoj zemlji, kao i da su njihove investicije pretežno orijentisane na sirovinsku bazu. Od 2014. do 2023. godine kineske kompanije investirale su ukupno 5,5 milijardi evra kapitala u našoj zemlji, što u pomenutom periodu čini 17,5% ukupnih investicija. Najveći priliv investicija iz Kine ostvaren je u 2022. i 2023. godini kad su one činile oko 30% ukupnih stranih direktnih ulaganja. Ipak, EU posmatrana kao celina je i dalje je najznačajniji strani investitor u Srbiji. Ukoliko pogledamo dinamiku stranih direktnih investicija iz Kine u ovom regionu, može se zaključiti da je Republika Srbija ubedljivo najatraktivnije područje za ulaganje kineskih investitora.
Sa druge strane, što se tiče kredita, Srbija je povećala učešće duga prema kineskim kreditorima u strukturi javnog duga (3,7 mlrd evra), ali je činjenica da ne preti opasnost od dužničkog opterećenja uopšte, pa tako i prema Kini, što se vidi prema izveštajima Međunarodnog monetarnog fonda (stand-by aranžman) i izveštaj agencija za ocenu kreditnog rejtinga (pozitivan izgled za unapređenje). O opasnosti duga prema kineskim kreditorima se govorim mnogo u EU, ali je pitanje koliko je takva opasnost u pojedinim zemljama realna, a koliko je rezultat propaganda, odnosno deo politike „obuzdavanja“ kineske ekonomske ekspanzije.
Srbija je otvorena za investicije iz celog sveta, i upravo poslednjih godina podaci Narodne banke Srbije govore o tome kako se postepeno povećava učešće vanevropskih investicija, iz SAD, Kine, Ujedinjenih arapskih Emirata i, naravno, Kine. Karakteristika Kine je što je jedan od najvećih neto kreditora na svetu (pozitivan spoljnotrgovinski bilans), ima ogromna sredstva na raspolaganju za investiranje i kreditiranje.
Zemlja kao što je Srbija imaju u očima stranih investitora povišen politički rizi, i to znatno viši nego što je to bazirano na realnim osnovama, jer oni nemaju mogućnost da dubinski analiziraju stanje u Srbiji, za razliku od domaćih naših analitičara, koji ovde žive i rade. Dakle, svakako da je politička podrška bitna i neophodna da bi se obezbedila makroekonomska stabilnost, da bi se učvrstio poslovno-investicioni ambijent. Međutim, definitivno da ovoliko stranih direktnih investicija ne bi svake godine ulazilo u Srbiju da ne postoji ekonomska, ali i politička osnova za to. Naravno da i od političkog rukovodstva zavisi sposobnost vođenja stabilizacione, socijalne, ekonomske politike itd, ali možda i najbolja potvrda toga je misija MMF-a, koja ističe razboritost aktuelne vlasti u vođenju ekonomke politike.
Neko bi postavio pitanje zašto su Sjedinjene Države atraktivnije za ulaganje nego EU, a odgovor je jednostavno: zato što je američko tržište stabilnije, ima lakši pristup energentima, ali i politički rizik je u EU veći zbog geopolitičke krize na istoku Evrope (rat u Ukrajini), blizini Bliskog Istoka itd.
Kada posmatramo region Zapadnog Balkana, Srbija je ubedljivo najatraktivnija investiciona destinacija. Razlozi tome su: najveće tržište u regionu i po populaciji i teritoriji, ali i po proizvodnom potencijalu; odličan geografski položaj, bez obzira što nema izlaz na more; sporazumi o slobodnoj trgovini (EU, CEFTA, Evroazijska ekonomska unija, Turska, potpisan sporazum sa Kinom, pregovori sa Egiptom, Ujedinjenim arapskim Emiratima, Južnom Korejom); podsticaji države za investitore (tehnički i finansijski); makroekonomske stabilnost, kvalitetna radna snaga itd.
Priliv kineskih investicija ne doprinosi samo razvoju Srbije, takve i slične investicije, ali svakako i one više dodate vrednosti, su kontinuirano doprinosila razvoju Evrope, evropskih država. Ne treba zaboraviti činjenicu o značaju kineskih investicija u evropske privrede, uključujući i članice Evropske unije. Podsetiću vas na platformu za saradnju Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, koja je bila vrlo popularna, ali se njen rad usporio pod uticajem geopolitičkih tenzija. Ako se setite, inicijativa „Pojas i Put“ je nastala kako bi se Kina čvršće povezala sa Evropom, da su mnoge zemlje na tom pravcu, zaključno sa Italijom, bile zainteresovane da se nađu kao strateške tačke. Međutim, sam projekt je usporen, jer se od strane pojedinih zemalja na zapadu to videlo kao kineska ekspanzija, te je nedavno Italija otkazala članstvo u inicijativi.
Sa druge strane, treba naglasiti da je Kina druga najveća privreda na svetu, da ima izražen tehničko-tehnološki razvoj, da je članica Saveta bezbednosti, da je napreduje u razvoju univerziteta, naučno-istraživačkih centara itd, te je zaista neophodno imati dobre ekonomske odnose sa ovom zemljom i unapređivati ih. Nesumnjivo, Kina je jedan od pokretača globalnog ekonomskog rasta, a sa svojim stopa ma rasta od oko 4-5% na godišnjem nivou, ona svakako najviše doprinosi globalnoj dinamici privredne aktivnosti.
Takođe, geopolitičko balansiranje je veoma bitno, ne samo na nivou Evrope, već i globalno, jer je to verovatno jedini način da se obezbedi dugoročan održiv mir, koji je neophodan privredi. Tako da smo mišljenja da geopolitičko balansiranje nije ništa neobično, ili pogrešno. Vlada Srbije je istakla da je glavni spoljnopolitički cilj pristupanje EU, to kaže i privreda, ali je činjenica da želimo da se ekonomski odnosi razvijaju i sa vanevropskim tržištima.
Vlada Republike Srbije ima odlične političke odnose sa Mađarskom, a spoljnotrgovinska razmena se sve više uvećava. Mađarska je takođe jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije. Otvoreno govoreći, i jedna i druga privreda su relativno male u odnosu sa Kinom, te je potencijalno ulaganje Kine sasvim opravdano ukoliko se želi kreirati regionalna lanac snabdevanja. Očekivani sinergetski efekat je opravdan, te su takva ulaganja i moguća. Posebno smo zainteresovani za ulaganja više dodate vrednosti, tako da ne bismo prihvatili da Srbija u tom lancu bude mesto sirovinske eksploatacije, a Mađarska da bude ta koja kreira dodatu vrednost. Te investicije treba da budu izbalansirane.
U okviru projekta EXPO 2027, kineske firme će biti glavni izvođači radova, ali domaće male i srednje firme treba da budu angažovane što je više moguće kao podizvođači. To je ujedno i glavni projekat u narednom srednjem roku u zemlji, ključan za održavanje vitalnosti privrede Srbije. Sa druge strane, verovatno da će kineske firme biti delimično angažovane i u drugim infrastrukturnim radovima, koji se tiču investicionog ciklusa „Skok u budućnost 2027“.
Podrazumeva se da tržišne procedure treba da budu ispoštovane, međutim, kada određene projekte realizujete na osnovu strateškog partnerstva, onda se mogu raditi određeni izuzeci, ali sa druge strane treba voditi računa da proces odabiranja bude transparentan. Slično je tome kao kada nabavljate avione za vojsku, pa recimo usled strateškog partnerstva sa Francuskom, Srbija se odluči da ne ide na tender za nabavku aviona, već se obrati Francuskoj direktno da od nje nabavi njene avione („Rafal“).
Privreda Srbije se ubrzano razvija u poslednjih deset godina, posebno od 2018. godine kada se ulazi u period ekspanzivnih stopa rasta (sa izuzetkom pandemijske 2020. godine kada se desila ekonomska kontrakcija). Tome su svakako doprinele i kineske investicije, prvenstveno u metalsku industriju, delove prerađivačke industrije, ali i kroz angažovanje kineskih kompanija u izgradnji putne i druge infrastrukture.
Kina je jedan od glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, ali to nije slučaj samo sa Srbijom, i mnoge druge evropske zemlje vrlo usko sarađuju sa Kinom, posebno Nemačka.
Međutim, činjenica je da svetska privreda ide ka fragmentaciji, da je moguće usložnjavanje političkih i ekonomskih tenzija posebno između dve vodeće privrede, SAD i Kine, te da kao posledica može proisteći otežana saradnja sa kineskim firmama.
Činjenica je takođe, da je privreda EU, na primer, više zavisna od ekonomskih odnosa sa Kinom nego od energenata iz Rusije. Energenti su pronađeni na drugim tržištima, ali je vrlo komplikovano smanjiti saradnju sa Kinom, imajući u vidu da je to „svetska fabrika.“
Što se tiče Srbije, mi saradnju sa Kinom vidimo kao jedan potencijal za dodatnu diversifikaciju ekonomskih odnosa sa inostranstvom, iako za nas EU ostaje ubedljivo najznačajniji ekonomski partner. Ipak, mišljenja smo da investicije koje dolaze iz Kine treba da budu usklađene sa evropskim standardima i kada je u pitanu ekologija, zaštita na radu itd.
Verujemo da neće biti ograničenja sa strane EU kada je u pitanju saradnja Srbije sa Kinom, imajući u vidu da od takve saradnja i njihova privreda dosta zavisi.
Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.
Autor: Bojan Stanić, pomoćnik direktora u Privrednoj komori Srbije.
