Da li je investiranje samo za bogate? Koliko novca staviti sa strane? U šta se može investirati? Odakle početi?

Dva su najčešća načina da se zaradi novac u modernom svijetu.

Prvi je kroz platu, bilo da radite za sebe ili za nekog drugog.

Drugi je da investirate s ciljem da vrijednost vaše imovine raste kako vrijeme prolazi.

Bilo da investirate u akcije, obveznice, fondove, nekretnine, kriptovalute, ili male kompanije, cilj je da se generiše gotovina.

Ova gotovina može doći putem prihoda (od dividende, kamate ili rente) ili kroz prodaju uvećane glavnice.

Da li je investiranje samo za bogate?

Postoji uvjerenje da se investiranjem mogu baviti samo oni koji već imaju velike novce.

Međutim, to jednostavno nije istina.

U SAD-u svako drugo domaćinstvo investira u finansijska tržišta.

Štaviše, ako se krene investirati na vrijeme, kroz kontinuirano investiranje dijela prihoda svaki pojedinac može ubrzati put ka ostvarenju finansijskih ciljeva.

Tipični ciljevi su kupovina nekretnine, štednja za obrazovanje djece ili raniji odlazak u penziju.

Koliko novca staviti sa strane?

Za one koji se do sada nisu aktivno bavili upravljanjem ličnim finansijama, najjednostavnije je krenuti od pravila 50-30-20.

Radi se o metodi budžetiranja koja pomaže da se novcem upravlja na jednostavan i održiv način.

Pravilo kaže da se redovni prihod treba podijeliti u tri kategorije:

• 50% prihoda treba ići na potrebe, odnosno one troškove koje ne možemo izbjeći. Tu spadaju stanarina, režije, prevoz, rata kredita i osnovne namirnice.
• 30% prihoda se troši na želje. To su stvari kojih bismo se mogli odreći, a to su izlasci, kupovina odjeće, odmor, teretana, pretplata na Netflix i slično.
• 20% prihoda ide u štednju i bržu otplatu dugova.

Ako na primjer imate redovan kućni prihod od 2.000 eura, ovo pravilo će vas natjerati da uštedite 400 eura mjesečno, odnosno 5.000 eura godišnje.

Zašto razmisliti o investiranju?

Postoje barem tri dobra razloga zašto početi investirati u finansijska tržišta.

Možete očekivati odličan dugoročni povrat. S&P 500 je berzanski indeks koji prati cijenu 500 vodećih američkih kompanija. U posljednjih 50 godina, S&P 500 je imao prosječan godišnji povrat od 11,7% nominalno, odnosno 7% nakon uračunate inflacije.

Iskoristit ćete moć složene kamatne stope. Ako investirate 10.000 eura s 5% povrata, s jednostavnom kamatom ćete nakon 40 godina imati 30.000 eura. Međutim, ako se radi o složenoj kamatnoj stopi (kamati na kamatu), vrijednost će nakon 40 godina iznositi 70.399 eura.

Vrijednost neinvestiranog novca će pojesti inflacija. Očekivana dugoročna stopa inflacije iznosi 3%, što znači da će gotovina izgubiti 60% svoje platežne moći u roku od 30 godina. S druge strane, kamatne stope na štednju su beznačajne i ne mogu zaštititi vrijednost novca.

U šta se može investirati?

Postoji bezbroj mogućnosti za investiranje, ali ih možemo podijeliti u četiri imovinske klase:

• Akcije. Akcije vam daju vlasništvo nad djelićem neke kompanije kojom se trguje na berzi. Kako bi finansirali rast kompanije, vlasnici prodaju njene dijelove akcionarima, te smanjuju vlastiti nivo kontrole i učešće u profitu.
• Obveznice. Obveznice su dugovi velikih organizacija kao što su države, gradovi ili korporacije. Ako ste vlasnik obveznice, imate pravo na isplatu redovnih kamata, te povrat glavnice na kraju perioda na koji je obveznica izdata.
• Nekretnine. Najpopularniji vid investiranja na Balkanu, ali ne i u ostatku svijeta.
• Alternativna imovina. Zlato, berzanske robe, kriptovalute, vlastiti biznis, startupi… Pošto se radi o rizičnijim investicijama, ne preporučuje da u njih uđete s više od 10% imovine.

U sve navedene imovinske klase se može investirati i putem fondova.

Oni predstavljaju najpopularniji način ulaska na finansijska tržišta za male investitore.

Fondovi koji prate akcije ili obveznice omogućavaju investiranje u široku korpu različitih hartija od vrijednosti, čak i ako se radi o malom iznosu.

Nekretninski fondovi mogu biti dobra alternativa posjedovanju fizičkih nekretnina, jer nude veću diverzifikaciju (umjesto jednog stana, imate učešće u hiljadama stanova širom svijeta) i likvidnost (ne možete prodati samo 10 kvadrata stana, ali možete prodati 10% akcija fonda).

Kako odabrati fond?

Dobar fond će imati sljedeće karakteristike:

• ETF. ETF je skraćenica koja označava Exchange Traded Fund, odnosno fond koji je i sam hartija od vrijednosti kojom se trguje na berzi.
• Pasivno upravljanje. To znači da prati neki berzanski indeks čije se komponente redovno i automatski ažuriraju.
• Prati globalni indeks. Što je veća diverzifikacija u smislu različitih regija i industrija, to je manji rizik za investitore.
• Nizak trošak. Iako možda ne možemo predvidjeti prinose, ali itekako možemo kontrolisati troškove. Trošak fonda ne bi trebao prelaziti 0,25% vrijednosti na godišnjem nivou.
• Reinvestira dividende. U slučaju fondova koji sadrže akcije ili nekretnine, automatsko reinvestiranje dividendi povećava dugoročnu vrijednost investicije i smanjuje poreze.
• Domicilan u Irskoj. Ako se radi o fondu koji sadrži dionice američkih kompanija, najpovoljnije rješenje je investirati u fondove izdate u Irskoj.

S druge strane, ovo su neke od stvari koje je bolje izbjeći:

• Aktivno upravljanje. Ovakvim fondom upravljaju menadžeri koji na osnovu vlastitog nahođenja trguju hartijama od vrijednosti. Njihov cilj je da budu bolji od berzanskog indeksa, odnosno prosjeka tržišta.
• Prati više indeksa. Bolje je postići diverzifikaciju kroz jedan globalni indeks, umjesto više njih.
• Visok trošak. Aktivni fondovi tipično imaju redovan trošak od 1% do 3% investicije, bez obzira da li ostvaruju dobit ili gubitak.
• Dodatni troškovi. Može se desiti da fond naplaćuje ulazak u fond, izlazak iz fonda prije određenog datuma ili izvještavanje.

Na kraju, ako se radi o investiciji koju vam neko aktivno prodaje, u 9 od 10 slučajeva ju je bolje zaobići.

Fondove dostupne evropskim investitorima možete pronaći na web stranici www.justetf.com.

Odakle početi?

Ako niste sigurni šta bi trebali biti prvi ciljevi, možete se voditi sljedećim redoslijedom koraka.

Ušteđevina. Svako bi trebao imati krizni fond u iznosu od 3 do 6 mjeseci životnih troškova.

Dugovi. Ako imate dug s kamatnom stopom većom od 4% (minus na kreditnoj kartici, krediti od mikrokreditnih organizacija ili lične pozajmice), njegovo vraćanje je prioritet.

Penzija. Kreirajte vlastiti penzioni fond tako što ćete 10% prihoda redovno (mjesečno ili kvartalno) investirati u ETF koji prati globalni indeks akcija.

Dodatne investicije. Eventualni višak sredstava možete investirati u rizičnije imovinske klase kao što su vlastita nekretnina, akcije pojedinačnih kompanija ili kriptovalute.

Za investiranje u ETF-ove ili druge hartije od vrijednosti će vam biti potreban broker, a jednostavno odaberite onoga koji ima najniže naknade.

Na kraju, zapamtite da je investiranje maraton, a ne trka na 100 metara.

„Ako je investiranje uzbudljivo, ako se zabavljate, onda vjerovatno ne zarađujete.

Dobro investiranje je dosadno.“

Džordž Soroš

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Adnan Misimović, konsultant.

Preuzeto sa MojSavetnik

Još 2008. godine, jedan naučno-istraživački rad najavio je svojevrsni spektakl u oblasti sredstava plaćanja. Naime, autor ili grupa autora pod pseudonimom Satoshi Nakamoto, objavila je teoretski prikaz Bitcoin mreže kao procesora za plaćanje, koja zvanično počinje sa radom 2009. godine.

Tada, još uvijek slabo poznata virtuelna valuta Bitcoin, po prvi put je iskorištena kao sredstvo plaćanja u stvarnom svijetu kada je amerikanac Laszlo Hanyecz 2 pizze realne vrijednosti oko 40 dolara platio sa 10 hiljada bitkoina. Danas, vrijednost 1 bitkoina iznosi oko 102.340,48 KM. Ako pomnožimo tih 10 hiljada bitkoina sa današnjom vrijednosti jednog bitkoina dolazimo do zaključka da bi Hanyecz, danas, umjesto dvije pice sa tim iznosom mogao kupiti privatni Boing ili jahtu.

Ipak, korisnici sredstava plaćanja na našim prostorima još uvijek nerado prihvataju kriptovalute (Bitcoin, Ethereum..) kao sredstvo plaćanja. Razlog tome leži u činjenici da su, tradicionalno, simboli imovinske vrijednosti imali fizički oblik. Ako za primjer uzmemo papirnu novčanicu, ona simboliše vrijednost koja je na njoj naznačena, iako sama po sebi ona tu vrijednost nema, ali se u pravnom prometu prihvata kao vrijednost koja je na njoj naznačena. Tu vrijednost joj daje država čiji fiskalni sistem garantuje za njenu vrijednost. Kriptovalute kao oblik digitalne imovine nemaju fizički oblik, pa samim tim, učestalo je mišljenje da nemaju ni realnu vrijednost i izazivaju pravnu nesigurnost prilikom korištenja. Razlog tome je svakako nedovoljna informisanost korisnika.

Većina korisnika je upoznata sa postojećim oblicima digitalne imovine, kao što su dematerijalizovane hartije od vrijednosti, sredstva koja svako od nas ima na računu u banci (žiralni novac) kao i elektronski novac. A šta je u stvari digitalna imovina?

Digitalna imovina, najprostije rečeno, predstavlja digitalni zapis koji simbolizuje određenu imovinsku vrijednost, i koji se prenosi isključivo u digitalnoj formi. Za razliku od postojećih oblika plaćanja kojima država zakonodavnim pravilima obezbjeđuje sigurnost i pouzdanost u lica koja ih izdaju ili evidnetiraju, kod virtuelnih valuta/kripto valuta povjerenje je zasnovano na samoj blockchain tehnologiji (tehnologija distribuirane javne knjige ili baze podataka).

Sa statistički većim brojem korisnika širom svijeta, raste i prihvaćenost digitalne imovine kao sredstva razmjene ili investiranja ulagača koji imaju povjerenje u kripto valute i koriste ih putem platformi za trgovanje kao sredstvo plaćanja, bez ikakve zakonske tj. državne podrške. Sve pomenuto dovodi dovodi do neminovne ugroženosti postojećeg finansijskog sistema.

Za državu novi oblici digitalne imovine predstavljaju izazov zbog činjenice da je otežana kontrola lica koja imaju dozvolu da izdaju digitalnu imovinu, kao i zbog činjenice da se npr. kripto valute mogu prenositi između lica, bez posrednika kao što su banke u redovnom sistemu plaćanja.

Da bi preduprijedila potencijalne probleme koje tako neregulisana oblast može proizvesti, jedan od većih iskoraka u okruženju napravila je Srbija donošenjem Zakona o digitalnoj imovini. Bosna i Hercegovina kao i Republika Srpska još uvijek pomenutu oblast nisu regulisale u jednom zakonodavnom aktu, ali je ozbiljan iskorak za sve korisnike i pružaoce usluga u vezi sa virtuelnim valutama učinjen uvođenjem istih kroz izmjene Zakona o tržištu hartija o vrijednosti i Zakonu o sprječavanju pranja novca i terorističkih aktivnosti.

Upravo je to bio okidač da se šira javnost zainteresuje za kriptovalute i da kroz razne dostupne načine počne da „rudari“, ulaže i trguje kriptovalutama.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Jovana Diljević, advokat

Nakon agencija Standard and Poor's i Fitch, i treća najuticajnija svetska rejting agencija, Moody’s, poboljšala je izglede Srbije za povećanje kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne, pri čemu je kreditni rejting Srbije zadržan na nivou Ba2. Time se nastavlja niz pozitivnih ocena makroekonomskih kretanja u Srbiji od strane eminentnih institucija, kao i procena o povoljnim perspektivama rasta i za naredni period.

U svom izveštaju agencija Moody’s ističe da se pokazalo da su izgledi rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije iznad prethodnih očekivanja agencije i da to pokazuje snagu naše ekonomije.

„Činjenica da su sve tri najvažnije svetske rejting agencije prethodnih meseci poboljšale izglede za povećanje kreditnog rejtinga Srbije potvrđuje da smo u prethodnim godinama na sve izazove odgovorili adekvatno i da smo, uporedo sa ublažavanjem negativnih šokova iz međunarodnog okruženja, razvijali našu ekonomiju i radili na daljem rastu životnog standarda svih naših građana. Takva politika dala je rezultate, ali je istovremeno i garant da ćemo i u budućnosti nastaviti da radimo na očuvanju ukupne stabilnosti i povoljnog investicionog i poslovnog ambijenta, što nas svrstava u grupu zemalja koje se ubrzano razvijaju”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković povodom objavljivanja odluke agencije Moody’s.

Kao ključne faktore za poboljšanje izgleda Srbije agencija Moody’s ističe:

• dobre srednjoročne perspektive privrednog rasta, s mogućnošću da rast bude i brži od očekivanog zbog ubrzanja investicija i nastavka strukturnih reformi;

• dodatno ojačanu otpornost ekonomije na potencijalne nove šokove iz međunarodnog okruženja;

• jačanje javnih finansija zahvaljujući opreznom fiskalnom upravljanju;

• adekvatno kapitalizovan i likvidan bankarski sektor s visokim kvalitetom aktive.

U svom izveštaju agencija navodi da se očekuje ubrzanje privrednog rasta u ovoj i narednoj godini, pri čemu za tekuću godinu projektuju realan rast bruto domaćeg proizvoda od 3,8%, a za 2025. godinu rast od 4,2%. Privredni rast će biti podržan daljim smanjenjem inflacije, povoljnim kretanjima na tržištu rada, jakom domaćom tražnjom i tekućim investicionim ciklusom.

U izveštaju se pozitivno ocenjuje program „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, za koji očekuju da će uticati na povećanje javnih investicija, čije će učešće u bruto domaćem proizvodu dostići 7,5% do 2027. godine. U prilog pozitivnim izgledima kreditnog rejtinga, agencija navodi i očuvanu makroekonomsku stabilnost i održiv privredni rast, podržane relativno dinamičnim proizvodnim sektorom, kao i povoljnom investicionom klimom i obrazovanom radnom snagom, koji doprinose da priliv stranih direktnih investicija ostane visok i projektno raznovrstan.

Ističu se i veoma dobri rezultati koji su postignuti i tokom aktuelnog aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom. Zahvaljujući diversifikaciji izvora snabdevanja, smanjena je zavisnost od uvoza energenata, čemu su doprinele i uspešne reforme u energetskom sektoru, koje su uticale i na smanjenje fiskalnih rizika po ovom osnovu.

Kada je reč o fiskalnim pokazateljima, agencija navodi da će deficit budžeta države ostati na umerenom nivou i pored toga što se planiraju značajne državne investicije. Takođe se ističe da se srednjoročnim fiskalnim okvirom predviđa postepeno smanjenje fiskalnog deficita i nastavak opadajuće putanje javnog duga, čije će učešće u bruto domaćem proizvodu, prema oceni agencije, biti na nivou od oko 50% u 2027. godini.

U svom izveštaju agencija Moody’s navodi i da će eksterne neravnoteže ostati na niskom nivou imajući u vidu da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u potpunosti pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija i da su snažne devizne rezerve na rekordnom nivou, čime je dodatno ojačana otpornost na eksterne šokove.

„Svi donosioci odluka u Srbiji odlučno su usmereni ka daljem poboljšanju domaćeg ekonomskog okruženja, povećanju kreditnog rejtinga i dostizanju nivoa investicionog ranga, koji će dodatno potvrditi da je Srbija zemlja s visokom izvesnošću ulaganja, onoga u šta strani investitori već godinama veruju i što potvrđuju svojim projektima i investicijama”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Izvor: Narodna banka Srbije

Šta je SEPA?

Šta će nam doneti priključenje ovom području?

Koja je uloga Narodne banke Srbije u tom procesu?

Na ova I na druga važna pitanja u vezi sa ovom temom, u ystem „Korisno je da znate”, odgovorila je Anastasija Vasiljević, zamenik generalnog direktora Sektora za platni ystem. SEPA predstavlja dogovoreni skup pravila I standarda za izvršavanje bezgotovinskih plaćanja između članica tog područja, koja se izvršavaju podjednako efikasno kao unutar jedne države. Područje SEPA se sastoji od 36 evropskih država I teritorija, uključujući nekoliko država koje nisu deo Evropske unije ili zone evra. Priključenje Republike Srbije I ekonomija Zapadnog Balkana ovom području značiće da smo ispunili sve formalne kriterijume (koji se pre svega tiču usklađenosti s propisima Evropske unije, I to prvenstveno usklađenosti s propisima u oblasti bankarstva, platnih usluga I sprečavanja pranja novca I finansiranja terorizma) I prihvatanje standarda SEPA I pravila, a sve to s konačnim ciljem – ostvarivanje bržeg I efikasnijeg platnog prometa sa Evropskom unijom I regionom.

Aktivnosti I mere Narodne banke Srbije…

Kao odgovorna centralna banka, u prethodnom periodu preduzeli smo čitav niz aktivnosti i mera usmerenih na razvoj i unapređenje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom. Proces unapređenja tržišta platnih usluga u Republici Srbiji započet je još 2014. godine donošenjem modernog zakonskog okvira za pružanje platnih usluga – Zakona o platnim uslugama, a njegovim izmenama 2018. godine, kao i izmenama i dopunama iz jula ove godine, postigli smo potpunu usklađenost s propisima Evropske unije u oblasti platnih usluga. Republika Srbija je uskladila i svoje propise u oblasti bankarstva, kao i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, s relevantnim direktivama Evropske unije, propisima i međunarodnim standardima i preporukama. Republika Srbija je već uputila Nacrt aplikacije za priključenje Republike Srbije na preliminarno mišljenje Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu. Kolege iz Svetske banke koje su imale uvid u sve do sada poslate nacrte aplikacija ekonomija Zapadnog Balkana ocenile su da je naš nacrt aplikacije najdetaljniji i najkompletniji, naročito imajući u vidu da propisi koje smo priložili kao priloge aplikacije nisu nacrti, već u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvojeni zakoni i propisi doneti od strane relevantnih institucija. Bitno je da istaknemo da proces unapređenja platnog prometa sa Evropskom unijom i regionom čine dve faze – prva je ispunjenje pravnih preduslova, što predstavlja pomenuto priključenje području SEPA, a druga, mnogo značajnija faza jeste tehničko povezivanje platnih infrastruktura. Mnogo značajnija, jer će tek po sprovođenju te faze brže i jednostavnije izvršenje tih transakcija zaista biti i omogućeno.

Zašto je važno postojanje IPS NBS sistema za tehničko povezivanje s platnom infrastrukturom Evropske unije?

Pošto je na nivou regiona Zapadnog Balkana dogovoreno da se povezivanje s platnim infrastrukturama Evropske unije obavi putem platnih infrastruktura za instant plaćanja, drugu fazu čini povezivanje platnih infrastruktura ekonomija Zapadnog rocessuc roces za instant plaćanja Evropske centralne banke (TIPS). Zašto baš sistemi za instant plaćanja kada postoje I drugi sistemi čija su pravila uređena šemama SEPA, na primer pravila za običan transfer odobrenja? Zato što jedino roces za instant plaćanja omogućava brži prenos novca nego što je to danas, odnosno kvalitetnije korisničko iskustvo I to da se transakcija izvršava za nekoliko sekundi. Srbija je ovde u značajnoj prednosti, jer je jedina država u roces koja ima razvijen roces za instant plaćanja, koji je pritom u potpunosti interoperabilan sa sistemom Evropske centralne banke jer počiva na istom rocess, odnosno roces poruka (standard ISO 20022 za kreiranje finansijskih poruka u XML roces). O ovome smo posebno vodili računa 2018. Godine, svesni još tada našeg evropskog puta I potrebe za povezivanjem sa Evropskom unijom I regionom. Pred drugim ekonomijama regiona prilično je zahtevan rocess koji podrazumeva da pre povezivanja sa sistemom TIPS uspostave sopstvene nacionalne platne rocessucture za instant plaćanja. Zahvaljujući tome što smo naš roces za instant plaćanja uveli među prvima u svetu, ali I tome što smo omogućili čitav niz dodatnih funkcionalnosti ovog rocess, poput plaćanja računa skeniranjem IPS QR koda, instant plaćanja na fizičkim I internet prodajnim mestima, prenos novca samo na osnovu poznavanja broja mobilnog telefona primaoca (usluga „Prenesi”), imali smo priliku da naš roces predstavimo kolegama iz celog sveta, između ostalog I kolegama iz centralne banke Švajcarske I Evropske centralne banke, a od strane Svetske banke smo označeni kao lider u roces u oblasti platnih usluga.

U kojoj meri postojanje IPS NBS rocess Srbiji olakšava rocess pridruživanja području SEPA?

Iako mi već imamo razvijen sistem za instant plaćanja, kako bismo obezbedili da koristi u vidu značajno bržih transakcija sa Evropskom unijom građani i privreda osete što pre, guverner Jorgovanka Tabaković se još 2022. godine obratila predsednici Evropske centralne banke i izrazila našu spremnost da se povežemo s njihovim sistemom za instant plaćanja. Od tada se s kolegama iz Evropske centralne banke dogovaramo oko svih neophodnih tehničkih detalja radi uspostavljanja te veze. Istovremeno, pripremamo pružaoce platnih usluga u Republici Srbiji za dalje aktivnosti u okviru ovog projekta. Povezivanje nacionalnih platnih sistema za instant plaćanja na infrastrukturu Evropske centralne banke TIPS omogućiće brža (instant) plaćanja s regionom i sa Evropskom unijom. Drugim rečima, prilikom plaćanja ka regionu i ka Evropskoj uniji naši građani i privreda imaće isti (instant) kvalitet servisa kakav duži niz godina imamo kada je reč o plaćanjima unutar zemlje. Takođe, povezivanje sa sistemom TIPS stvoriće preduslove i za jeftiniji platni promet s regionom i sa Evropskom unijom.

Šta pridruživanje području SEPA znači za privredu i građane?

S obzirom na to da nam je Evropska unija glavni spoljnotrgovinski partner, odnosno da se 60% naše spoljnotrgovinske razmene odvija sa Evropskom unijom i da blizu 45% priliva po osnovu doznaka u zemlju dolazi iz država koje su članice Evropske unije, pridruživanje Republike Srbije području SEPA ima potencijal da donese brojne koristi za privredu u vidu jednostavnijeg obavljanja prometa sa Evropskom unijom i regionom, lakše ekonomske razmene i njenog daljeg podsticanja, kao i potencijalno nižih troškova. Još jednom ističemo da je samo priključenje području SEPA samo jedan u nizu koraka ka unapređenju platnog prometa sa Evropskom unijom i regionom, do koga će zaista i doći onog momenta kada se povežu platne infrastrukture Evropske unije i Republike Srbije. Prema analizama Svetske banke, troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između ekonomija regiona su šest puta veći od njihovih pandana unutar Evropske unije. Priključenje području SEPA i tehničko povezivanje platnih sistema ekonomija Zapadnog Balkana s platnom infrastrukturom Evropske unije doprineće smanjenju tih troškova. Takođe, smatra se da, ako se poveća digitalizacija plaćanja za 10% na nivou regiona, siva ekonomija će se sniziti za oko 2%. SEPA i prateće aktivnosti takođe bi trebalo da snize troškove doznaka. Prema oceni Svetske banke, ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko 3%, uštedeće se pola milijarde evra na nivou regiona Zapadnog Balkana. Narodna banka Srbije preduzima sve neophodne aktivnosti kako bi obezbedila što brže pridruživanje području SEPA, ali i sprovođenje ključnog koraka – povezivanje našeg sistema za instant plaćanja na sistem TIPS, u najboljem interesu naših građana i privrede.

Izvor: Narodna banka Srbije

Mogućnosti za namirenje kamate

Prilikom vršenja prometa roba i usluga, za izvršen promet roba i usluga, ispostavlja se faktura koja u sebi sadrži kao obavezan element datum dospeća. Neretki su slučajevi da jedna strana ne izmiri svoju obavezu ili izmiri svoju obavezu iz fakture, ali mnogo nakon dospeća. U tim slučajevima, Zakon o izvršenju i obezbeđenju omogućava poveriocu da podnošenjem verodostojne isprave namiriti nastalo potraživanje tokom docnje, odnosno zakonsku zateznu kamatu.

Pozitivni propisi poznaju novčana i nenovčana potraživanja. Za ovaj tekst je relevantno novčano potraživanje, obzirom da ona poveriocu generišu zakonsku zateznu kamatu kada dužnik zapadne u docnju.

Zatezna kamata

Zakon o zateznoj kamati propisuje da dužnik koji zakasni sa ispunjenjem novčane obaveze, pored glavnice duguje i zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate, i to po stopi utvrđenoj tim zakonom[1]. Zakonska zatezna kamate se obračunava na glavno potraživanje od dana docnje pa do dana isplate glavnog potraživanja. Stopa zatezne kamate na iznos duga koji glasi na dinare, utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije uvećane za osam procentnih poena.[2]

Zakonska zatezna kamata predstavlja vid satisfakcije za poverioca, zato što njegovo potraživanje nije izmireno u roku predviđenom u fakturi, što je vid sankcije za dužnika koji svoje obaveze ne namiruje po dospelosti, odnosno naknadu za korišćenje novca poverioca nakon dospeća i predstavlja poveriočevu inflatornu štetu.

Načini namirenja

Potraživanje može biti namireno dobrovoljnim ili prinudnim putem. Dobrovoljno namirenje znači da dužnik plati dug sam u roku predviđenom iz fakture ili naknadno. Prinudno namirenje se vrši u izvršnom postupku na način predviđen Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

U slučaju prunudnog namirenja, poverilac pokreće izvršni postupak podnošenjem predloga na osnovu verodostojne isprave u koje spada obračun kamate. U daljem tekstu, obradićemo slučaj kada dužnik namiri svoje glavno potraživanje, ali to ne učini do datuma dospeća glavnog potraživanja.

Obračun zakonske zatezne kamate u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju jeste verodostojna isprava kojom se pokreće postupak prinudnog namirenja. Obračun zakonske zatezne kamate jeste prikaz glavnice i iznosa te kamate obračunate od dana kada je glavno potraživanje trebalo biti isplaćeno do dana kada je isplaćeno.

U tim slučajevima, zakonska zatezna kamata se uglavničila i postala samostalno potraživanje. Dodatno, iz ovoga proizilazi da se na taj iznos obračunate, a neisplaćene kamate, može tražiti zatezna kamata, koja se u ovom slučaju naziva procesna kamata, ali se ista može tražiti od dana podnošenja predloga za izvršenja. Iz navedenog proizilazi gorenavedeno da pošto je ovo procesna kamata, ima karakter samostalnog potraživanja, odnosno utuživa je samostalna. Sve ovo je regulisano članom 279 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima.[3]

Ono što je bitno u ovom slučaju prilikom sastava predloga za izvršenje jeste da se u istom naznači visina glavnice, period od kog smatra da se dužnik nalazi u docnji i način obračuna kamate iz kojeg se utvrđuje visina potraživanja.

Rok zastarelosti

Da biste na ovaj način namirili svoje potraživanje, mora se voditi računa o roku zastarelosti. U ovom slučaju potrebno je obratiti pažnju za koji period se može uglavničiti kamata i u kom roku se tako uglavničena kamata može tražiti. U slučaju da je dužnik nesavesna strana, onda je moguće uglavničiti kamatu u poslednjih 10 godina od dana isplate glavnog duga.

Ukoliko je dužnik savesna strana, period uglavničenja jeste od dana podnošenja tužbe za vraćenje glavnice, pa do isplate glavnice duga.

Ovako uglavničena kamata neće zastariti u periodu od 3 godine od dana isplate glavnice duga

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Aleksandra Gudžulić, advokat.

[1] Član 2 Zakona o zateznoj kamati (“Sl.glasnik RS”, br. 119/2012)

[2] Član 3 Zakona o zateznoj kamati (“Sl.glasnik RS”, br. 119/2012)

[3] "Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020

Rationale

Kako je prošlo gotovo pet godina od početka primene zakona koji regulišu materiju investicionih fondova u Srbiji,  došlo je na red da se ovi zakoni preispitaju i da se zakonske norme prilagode stvarnom stanju stvari na domaćem tržištu kapitala, kako bi se dodatno pospešio razvoj investicionih fondova u Srbiji, a posebno alternativnih investicionih fondova (AIF-ova).

Iako je nesporno da je ova oblast u Srbiji u veoma zanimljiva investitorima, te da je od donošenja Zakona o alternativnim investicionim fondovima (ZAIF) osnovano osam alternativnih investicionih fonodva (prethodno, naravno, i odgovarajući broj društava za upravljanje ovim entitetima), ipak primetno je da je ostalo još prostora da se ova oblast dodatno razvija i popularizuje.

Usvojene izmene Zakona o alternativnim invetsicionim fondovima, bez zadiranja u odredbe koje su u potpunosti usklađene sa evropskom regulativom (koja je imperativna za države članice Evropske unije, ali i za države koje su u procesu pristupanja EU, kao što je Srbija), predstavljaju  jedan finalni fine-tune, odnosno glanc jednog već sasvim lepo napisanog  zakona, iskrojenog tako da omogućava čitavu lepezu investicionih mogućnosti za potencijalne investitore. Ovim izmenama se upravo te investicione mogućnosti približavaju jednom širem krugu potencijalnih investitora.

Cilj izmena zakona je, dakle, pre svega osnivanje većeg broja alternativnih investicionih fondova sa krajnjim ciljem da se domaće tržište kapitala učini pristupačnijim i atraktivnijim za jedan širi krug kako domaćih, tako i stranih investitora koji bi svoja sredstva ulagali na domaće tržište kapitala kroz ovu vrstu fondova.

Izmene i dopune ZAIF-a

Koje su to konkretno izmene predviđene Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o alternativnim investicionim fonodima?

To su, pre svega:

• smanjenje praga obaveznog iznosa uplate pojedinog investitora u AIF sa 50.000 EUR na 5.000 EUR (jedan od uslova da bi se mali investitor mogao kvalifikovati kao poluprofesionalni investitor)
• smanjenje praga obaveznog iznosa uplate pojedinog investitora u AIF sa privatnom ponudom sa 50.000 EUR na 10.000 EUR
• smanjenje praga obaveznog iznosa uplate pojedinog investitora u fond privatnog kapitala (PE fond) sa 250.000 EUR na 50.000 EUR
• povećanje iznosa osnovnog kapitala iznad kojeg AIF mora imati dvodomno upravljanje sa 200.000 EUR na 10.000.000 EUR
• preciziranje da se na investicionoj jedinici može se upisati samo jedno založno pravo
• organizovanje centralizovanog Registra založnog prava na investicionim jedinicama kod Centralnog registra, depo i kliringa hartija od vrednosti (CRHoV)

Prilagođavanje pragova

Prilagođavanjem navedenih iznosa i pragova stepenu razvijenosti domaćeg tržišta kapitala i platežnim mogućnostima potencijalnih investitora, kao što je već na početku teksta navedeno, treba pre svega da se proširi krug investitora koji na ovaj način dobijaju pristup domaćem tržištu kapitala. Ovde se radi pre svega o investitorima sa možda manjim platežnim mogućnostima od onih kojima je do sad ova vrsta fonodva bila dostupna, ali sa velikim interesovanjem i znanjem o ovom vidu ulaganja.

Smanjivanje propisanih pragova za ulaganje u ovu vrstu fondova je usmereno na obezbeđivanje viših iznosa sredstava koji će biti uloženi u fondove, koji dalje ta sredstva mogu plasirati u različite oblike imovine, a između ostalog i u različite privredne subjekte (od mikro, malih i srednjih preduzća pa do većih privrednih društava) upravo putem PE fondova, te je smanjenje pragova i za investiranje u ovu konkretnu vrstu fondova potpuno opravdano. Na ovaj način, nastoji se da se konsekventno doprinese i razvoju privrede u jednom širem smislu.

Sa druge strane, u pogledu izmena koje se odnose na obaveznost uspostavljanja dvodomnog upravljanja kod ove vrste fondova, povećanje iznosa osnovnog kapitala iznad kojeg fond mora uspostaviti ovakvu strukturu upravljanja treba da doprinese olakšavanju uslova za osnivanje zatvorenih fondova koji imaju svojstvo pravnog lica i koji se osnivaju u formi društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva, kao i smanjivanju troškova društava za upravljanje.

Zaloga investicionih jedinica

U pogledu alteracija koje se odnose zalogu investicionih jedinica alternativnih investicionih fondova (dakle onih bez svojstva pravnog lica), ona je izmenama i dopunama zakona bliže uređena, te je propisano da se na investicionoj jedinici može upisati samo jedno založno pravo koje društvo za upravlјanje upisuje u Registar založnog prava na investicionim jedinicama koji vodi CRHoV.

Iako ZAIF već uređuje registre investicionih jedinica koje vode društva za upravlјanje alternativnim investicionim fondovima ili centralni depozitar hartija od vrednosti, u praktičnoj primeni se javila potreba organizovanja centralizovanog Registra zaloge na investicionim jedinicama koji bi doprineo većoj pravnoj sigurnosti, transparentnosti i efikasnijem izmirenju.

Intencija u pogledu efekata koje ove izmene treba da proizvedu jeste, pre svega, da se ovaj finansijski instrument načini atraktivnijim za investitore, i da im se, pored mogućnosti trgovanja investicionim jedinicama, pruži i mogućnost obezbeđenja kredita ili drugih novčanih potraživanja zalaganjem ovog finansijskog instrumenta.

Uspostavljanje založnog prava ovde igra dvojaku ulogu. Za poverioca predstavlja veću sigurnost za naplatu potraživanja, dok dužniku uvećava sposobnost otplate nastalih obaveza. Sa druge strane, uvođenje centralizovanog Registra založnog prava na investicionim jedinicama kod CRHoV-a treba da doprinese pravnoj sigurnosti i efikasnosti prilikom uspostavljanja zaloge i namirenja potraživanja.

Ostale korekcije i izmene i dopune drugih zakona

Osim navedenih konkretnih izmena zakona sa sasvim izvesnim praktičnim implikacijma u budućnosti, izmenama zakona se tekst prvobitnog zakona i donekle kozmetički korigovao, odnosno ispravljena je evidentna tehničke greška nastala pri prvobitnom pisanju zakona kada je pogrešno navedeno osnivanje krovnog fonda koji nije pravno lice kao načina njegovog nastanka, te je sad pravilno navedeno da se takva vrsta fondova organizuje (s obzirom na nepostojanje pravnog subjektiviteta). Takođe, izmenama zakona su precizirani članovi koji će početi da se primenjuju od momenta pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Takođe, radi usklađivanja fondovskih zakona, odnosno materije alternativnih i UCITS fondova koje se nalaze u dva različita zakona, u skupšinskoj proceduri su se našle i izmene Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, odnosna zakona koji reguliše UCITS fonodve i usvojene su imene zakona u delu koji se odnosi na zalogu nad investicionim jedinicama ove vrste fondova, odnosno uspostavljanje registra zaloge na investicionim jedinicama ovih entiteta.

Najzad, usvojene su i izmene poreskih propisa kako bi se uistinu omogićio razvoj ove industrije u Srbiji. Naime, izmenjen je Zakon o porezu na dohodak građana u delu koji se odnosi na poreski kredit, odnosno smanjivanje u iznosu od 50% utvrđene poreske obaveze po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana u slučaju ulaganja u AIF. Iako je ova odredba uneta u predmetni zakon kao jedna od mera od poreskih podsticaja i olakšica za građane, ista je de facto dovela do otvaranja mogućnosti za jednu legalnu poresku evaziju, na način koji je omogućio da se novac „uloži“ u fond krajem tekuće godine, ostvari pravo na smanjenje poreza, i da se odmah, sa početkom nove godine, sredstva da izvuku iz fonda. Kako bi se ova situacija u budućnosti izbegla, izmenama je uvedena obaveza držanja investicionih jedinica AIF-a najmanje tri godine nakon isteka kalendarske godine za koju se utvrđuje godišnji porez, odnosno predviđeno je „zatvaranje“ investicije na period od tri godine kako bi se ostvarilo pravo na ovaj poreski kredit. Dakle, otuđenje investicionih jedinica, akcija ili udela u navedenom periodu, u skladu sa izmenama zakona, povlači za sobom gubitak prava na ovaj poreski kredit.

Kratki zaključak

Imajući u vidu da su opisane izmene i dopune zakona u pogledu alternativnih investicionih fondova nesporno promišljeno i kvalitetno iskrojene, ostaje nam još samo protok određenog vremena nakon njihovog stupanja na snagu i početka primene da vidimo na koji način i u kom obimu će želje zakonodavca u pogledu razvoja tržišta fondovske industrije biti ispunjenje. 

Ja sam sasvim sigurna da hoće, i da tek predstoji pravi procvat sekora alternativnih investicionih fonodva u Srbiji koji će kako profesionalnim, tako i onim malo verziranijim malim investitorima pružiti preko potrebne prilike za investiranje.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Anina Milanović, direktor Sektora za međunarodnu saradnju Komisije za hartije od vrednosti.

Platna institucija VAKEL d.o.o. Šabac 3. februara 2025. godine uključila se IPS NBS sistem, omogućivši svojim klijentima realizaciju transakcija putem ovog sistema. Na ovaj način, platna institucija VAKEL d.o.o. Šabac postala je indirektni učesnik – lice s posrednim pristupom u IPS NBS sistemu, a realizaciju instant plaćanja za svoje klijente omogućiće posredstvom OTP banke Srbija akcionarsko društvo Novi Sad kao direktnog učesnika u IPS NBS sistemu.

Sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije omogućava jedan od najsavremenijih načina plaćanja koji trenutno postoji u svetu. Sistem funkcioniše 24 časa, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini, a zahvaljujući njemu građanima i privrednim subjektima pružena je mogućnost da plaćaju lako i brzo, s bilo kog mesta i u koje god vreme imaju potrebu, čak i vikendom, neradnim danima ili noću, a primalac plaćanja novac dobija na dalje raspolaganje za svega nekoliko sekundi.

Mogli bismo da se poslužimo citatom iz kultnog filma „Lajanje na zvezde“ te da ga u svrhu ovog članka modifikujemo u sledeći citat: „Vidiš li sa kakvim se predznanjem ulazi u gradski prevoz“.

Cilj ovog članka je da pouči putnike o njihovim pravima u slučaju da se povrede u javnom prevozu (Zakon[1] kaže osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja).

Pravila koja će biti izložena se odnose na sve grane prevoza (drumski - autobus, tramvaj, trolejbus; šinski - putnički voz; vazdušni - avion) i na sve relacije (gradski, prigradski, međugradski, linijski, vanlinijski itd)[2].

Evo kroz jedan primer ćete najbolje razumeti.

Primer: Verica je zaposlena kao nastavnica engleskoj jezika u OŠ Borislav Pekić koja se nalazi na Bežanijskoj kosi. Verica stanuje u Surčinu. Svakog radnog dana se vozi autobusom linije br. 601 i onda u cilju održavanja linije pešači 15-ak minuta do škole.

Jednog jutra, prilikom dolaska na posao, vozač autobusa je naglo zakočio te je Verica usled gubitka ravnoteže pala i doživela tešku telesnu povredu - prelom desne ruke. Ostali putnici su to primetili, ukazali vozaču na navedeni incident, da bi odmah nakon toga, vozač pozvao hitnu pomoć, zaustavio vozilo sve dok kola hitne pomoći nisu došla po Vericu. Verici je od strane doktora ortopeda konstatovan prelom desne nadlaktice te joj je celom dužinom desne ruke stavljen gips. Verica je takođe usled pada trpela bolove visokog i srednjeg stepena i doživela je strah srednjeg intenziteta. Pored toga, nakon izvršenog oporavka, Verica je angažovala veštaka ortopeda koji je utvrdio da je Verici trajno umanjena opšta životna aktivnost za 10% usled umanjenje mobilnosti desne ruke.

Da li Verica ima prava na naknadu štete zbog pretrpljenih povreda i bolova?

Naravno da ima! Postoje dva osnova po kojima putnici mogu da potražuju naknadu štete.

Prvi proizilazi iz Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Navedenim Zakonom vlasnicima prevoznih sredstava (među kojima su posebno navedeni vlasnici autobusa koji se bave javnim prevozom putnika), nametnuta je obaveza da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, kao i da na vidljivim mestima u prevoznom sredstvu (reklamnom prostoru autobusa npr.) učine dostupnim podatke o osiguravajućem društvu, pravima putnika i dr.

Drugi osnov proizilazi iz istog zakona budući da su, vlasnici prevoznih sredstava dužni da se osiguraju od autoodogovornosti (to je ona polisa koju plaćate pred registraciju kola). Cilj tog osiguranja je da umesto vlasnika motornih sredstava, osiguravajuće društvo isplati štetu koja se vozilom prouzrokuje trećim licima, a trećim licima se smatraju i putnici, tako da ih dodatno pokriva ova polisa, posebno ukoliko po osnovu osiguranja putnika u javnom prevozu, NE mogu da nadoknade celokupnu štetu po svim osnovima (npr. ako se ne isplaćuje naknada nematerijalne štete za strah i fizički bol).

U ovom našem primeru, Verica bi nakon zadobijene povrede i izvršenog pregleda kod lekara, trebala da sastavi odštetni zahtev direktno prema osiguravajućem društvu, a bolje bi bilo ukoliko bi angažovala profesionalca (advokata ili agenciju koja se bavi naknadama šteta) da to učine. U tom zahtevu ona treba da dostavi sve podatke od značaja za nesrećni slučaj (broj linije u kojoj se desila povreda, vreme, podatke o svedocima, izveštaj lekara specijaliste, eventualno ako zatreba i veštačenje od strane veštaka ortopeda i neuropsihijatra, računi za lekove, medicinske usluge i dr.), kao i da opredeli vrstu (materijalna i/ili nematerijalna) i visinu štete (iznos) čiju naknadu potražuje.

Uzmimo za primer da Verica zahteva da joj se na ime nematerijalne štete ukupno isplati iznos od 370.000 dinara, od čega:

• Iznos od 120.000 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova;
• Iznos od 200.000 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti;
• Iznos od 50.000 dinara na ime pretrpljenog straha.

Napomena: Novčani iznosi su paušalno određeni!

Napomena: Postoje i druge vrste nematerijalne štete (npr. duševni bolovi usled naruženosti, povrede ugleda, časti i slobode), koje u ovom primeru nismo navodili jer se one potražuju u drukčijem sklopu okolnosti.

Pored toga, Verica ima pravo da zahteva naknadu materijalne štete. U čemu bi se ogledala naknada materijalne štete u ovom slučaju?

• Stvarni i nužni troškovi lečenja (npr. lekovi, medicinska pomagala i dr.); 

• Izgubljena dodatna zarada koju ostvaruje (npr. radi dodatno 20% radnog vremena u drugoj školi). 

• Mesečna zarada koju ostvaruje kao nastavnica u OŠ Borislav Pekić. Autor naglašava da je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju (član 22. stav 3.) propisano da se povredom na radu smatra povreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, što u konačnosti dovodi do toga da će 100% naknade zarade isplaćivati poslodavac iz svojih sredstava, budući da će se ova povreda na putu smatrati kao da se zaposleni povredio na radu (na primer u fabrici, kancelariji ili drugom poslovnom prostoru). Smislenije bi bilo da poslodavac nakon isplate naknade zarade, podnese regresni zahtev prema osiguravajućem društvu, ali to nije značajno za zaposlenog jer će on svakako dobiti svojih 100% zarade usled važećeg pravila.

Kolika naknada može da se traži od osiguravajućeg društva? 

Članom 16. Zakona iznos osigurane sume po putniku ne može biti ispod sledećih iznosa:

Tabela br. 1 - Minimalna visina osigurane sume kod osiguranja putnika u javnom prevozu za konkretne štetne slučajeve

Slučaj: Smrt putnika     Visina osigurane sume: 8.000,00 evra

Slučaj: Trajni gubitak opšte radne sposobnosti (invaliditeta) putnika     Visina osigurane sume: 16.000,00 evra

Slučaj: Privremena sprečenost za rad i stvarni i nužni troškovi lečenja putnika     Visina osigurane sume: 4.000,00 evra

Tabela br. 2 - Minimalna visina sume osiguranja kod autoodgovornosti

Slučaj: Šteta na licima, po jednom štetnom događaju, bez obzira na broj lica     Visina osigurane sume: 1.000.000,00 evra

Slučaj: Šteta na stvarima, po jednom štetnom događaju, bez obzira na broj lica     Visina osigurane sume: 200.000,00 evra

Naravno, prevozilac može sa osiguravajućim društvom ugovoriti veći iznos osigurane sume, ali po pravilu, polisom osiguranja se ograničava iznos osigurane sume u skladu sa zakonskim minimumom.

Kako može da postupi osiguravajuće društvo po prijemu odštetnog zahteva?

• Usvoji zahtev u celosti
• Delimično usvoji zahtev
• Odbije u celosti

Ukoliko zahtev delimično usvoji ili u celosti odbije, Verica ima pravo da izjavi prigovor na takvo rešenje, pa ako ni to ne urodi plodom, onda može da se obrati sudu. Podnošenje prigovora nije obavezno, ako Verica ne želi da podnosi prigovor, može odmah podneti tužbu sudu.

Da li može naknada štete da se potražuje od samog prevozioca?

Apsolutno može. I ne samo to, putnik koji je pretrpeo povredu, u ovom našem slučaju Verica, može da sabere/objedini potraživanja tako što će se obratiti osiguravajućem društvu po osnovu osiguranja putnika od posledica nesrećnog slučaja, a prevoziocu se može obratiti po osnovu odgovornosti prevozica za štetu prouzrokovanu putniku.[3] Znači, putnik može da istakne odštetne zahteve (po različitim pravnim osnovima) i osiguravajućem društvu i prevoziocu. Samim tim, moguće je da Verica po osnovu osiguranja putnika od osiguravajućeg društva dobije 250.000 dinara i da od prevozioca po drugom osnovu (odgovornost za štetu pričinjenu putniku) dobije recimo 150.000 dinara. Ovo pravilo proizilazi iz člana 17. Zakona kojim je propisano da putnik ima pravo na osiguranu sumu, nezavisno od toga da li ima pravo na naknadu štete po osnovu odgovornosti prevozica.[4]

Da li su putnici koji nisu kupili kartu osigurani i da li imaju pravo da podnesu odštetni zahtev osiguranju?

Odgovor je, na sreću povećeg broja putnika u Beogradu, DA, oni su osigurani po osnovu osiguranja putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, bez obzira što nemaju kupljenu kartu, jer Zakon[5] decidno propisuje da se putnicima smatraju lica koja se nalaze u prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz i koja imaju nameru da putuju, bez obzira da li su kupila voznu kartu ili nisu.

Ostaje sporno da li putnik bez karte u autobuskom prevozu ima pravo da potražuje naknadu od prevozioca po osnovu odgovornosti prevozioca za štetu prouzrokovanu putniku, budući da Zakon o ugovorima u drumskom prevozu ne sadrži izričitu odredbu kao što to sadrži ovaj Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

U kom roku zastareva potraživanje naknade štete u ovom slučaju?

Opšti rok zastarelosti za potraživanje naknade štete propisan je Zakonom o obligacionim odnosima (u daljem tekstu ZOO) i on iznosi 3 godine od dana saznanja za štetu i učinioca, a svakako zastareva u roku od 5 godina računajući od dana kada je nastala šteta. Međutim, treba imati u vidu da postoje posebni propisi za svaku granu prevoza kojim bi se moglo na drugačiji način urediti ovo pitanje.

Recimo da je u ovom našem primeru Verica pretrpela povredu u autobusu dana 10.09.2024. godine, prema ZOO će moći da podnese tužbu najkasnije do 10.09.2027. godine, dok bi prema posebnom zakonu kojim se uređuje prevoz putnika u drumskom saobraćaju[6], tužbu mogla da podnese u roku od 6 meseci, odnosno do 10.03.2025. godine.

Šta ako sam se putnik vozio u autobusu koji nije osiguran (samim tim i neregistrovan)?

Shodno Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju, ukoliko prevozilac nema zaključen ugovor o osiguranju putnika, putnik se obraća Garantnom fondu, koji će štetu nadoknaditi kao i svako drugo osiguravajuće društvo. Isto pravilo važi i ako je ugovor o osiguranju putnika/autoosiguranju zaključen sa osiguravajućim društvom nad kojim je otvoren stečajni postupak.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Petar Todorović, spoljni saradnik u AK Drašković

Preuzeto sa Otvorena vrata pravosuđa

[1] Videti zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009, 78/2011, 101/2011, 93/2012 i 7/2013 - odluka US, u daljem tekstu: „Zakon”).

[2] Detaljan spisak lica koja su obavezna da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu možete videti u članu 14. Zakona.

[3] Član 17. Zakona

[4] Ovakvo pravno stanovište zauzeo je Ustavni sud u odluci po ustavnoj žalbi poslovni broj 5096/2015. Izneto pravno stanovište prihvatio je i Apelacioni sud u Novom Sadu u presudi br. 859/16 od 28.06.2016. godine. U navedenoj presudi Apelacionog suda, izričito je u obrazloženju presude (strana 3) navedeno: „Organizacija za osiguranje ne isplaćuje po ovom osnovu naknadu štete već ugovoreni iznos od sume osiguranja, pa putnik na ovaj ugovoreni iznos ima pravo bez obzira na krivicu prevozioca. Stoga nije ni bitno da li je tuženi kao prevozilac odgovoran za štetu“

[5] Član 15. stav 1. tačka 1. Zakona.

[6] Za više videti član 21. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju („Sl. list SRJ", br. 26/95 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja).

Kompanija NIS 28. avgusta na ime dividende za 2023. godinu akcionarima isplaćuje 10.478.261.304 dinara (u bruto iznosu), što je 25 odsto prošlogodišnje neto dobiti Društva. Od početka isplate dividende u 2013. godini akcionarima je do sada isplaćeno gotovo 90 milijardi dinara.

Pravo na isplatu dividende imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti kao vlasnici akcija 17. juna 2024. godine, na Dan akcionara XVI redovne sednice Skupštine akcionara NIS-a.

Republici Srbiji će na ime dividende iz dobiti za 2023. godinu u budžet biti uplaćeno više od 3,1 milijarde dinara, a pored toga Republika Srbija ostvaruje i prihod na osnovu poreza koji se uplaćuje prilikom isplate dividende akcionarima.

Građanima Srbije koji poseduju akcije NIS-a biće isplaćeno 54,62 dinara po akciji, što je iznos koji se dobije kada se od bruto vrednosti dividende po akciji (64,26 dinara) odbije porez od 15 odsto koji je NIS dužan da obračuna i uplati za ove akcionare pri isplati dividendi.

Isplata manjinskim akcionarima obavlja se preko Centralnog registra hartija od vrednosti, na račune koje koriste za trgovanje akcijama ili na račune koje su dostavili prilikom prijavljivanja za besplatne akcije.

Evropska unija, preko Evropske agencije za rekonstrukciju, odobrila je tokom 2001. i 2002. godine Republici Srbiji donaciju u iznosu od 15 miliona evra za finansiranje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Donacija je za nepune dve godine u potpunosti realizovana, a redovnim otplatama glavnice i kamate formiran je Fond revolving kredita. Iz sredstava donacije i Fonda revolving kredita do kraja avgusta 2024. godine odobreno je 1.424 kredita malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u ukupnom iznosu od 144,8 miliona evra.

Krajem 2005. godine, kao rezultat uspešne realizacije donacije, Evropska agencija za rekonstrukciju vlasništvo nad sredstvima Fonda revolving kredita prenela je na Republiku Srbiju, uz obavezu da se sredstva Fonda i dalje koriste pod istim uslovima i za iste namene.

Uslovi kreditiranja:

Iznos pojedinačnog kredita:  od EUR 20.000 do EUR 200.000

Kamatna stopa:  tromesečni EURIBOR + do 3,25%

Ročnost kredita: do pet godina

Period počeka kredita: do godinu dana

Namena kredita: 

Sredstva su namenjena za nabavku opreme i postrojenja za proizvodnju robe i/ili pružanja usluga i izgradnju objekata za smeštaj proizvodnih kapaciteta, uz obavezu korisnika da najmanje 20% vrednosti projekta pokrije sopstvenim sredstvima i mogućnost da najviše 20% kredita iskoristi za obrtna sredstva.

Krajnjim korisnicima sredstva se plasiraju preko sledećih posredničkih banaka:

ADRIATIC BANK (www.adriaticbank.rs)

AIK BANKA (www.aikbanka.rs)

ALTA BANKA (www.altabanka.rs)

API BANK (www.apibank.rs)

BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA (www.posted.co.rs)

ERSTE BANK (www.erstebank.rs)

EUROBANK DIREKTNA (www.eurobank-direktna.rs)

HALKBANK (www.halkbank.rs)

MIRABANK (www.mirabankserbia.com)

NLB KOMERCIJALNA BANKA (www.nlbkb.rs)

OTP BANKA SRBIJA (www.otpbanka.rs) 

UNICREDIT BANK SRBIJA (www.unicreditbank.rs)

Detaljnije informacije u vezi sa ovom kreditnom linijom mogu se dobiti preko navedenih posredničkih banaka, kao i u Centru za saradnju sa domaćim i međunarodnim institucijama i finansijskim organizacijama – Odsek za revolving kredite Republike Srbije, Narodna banka Srbije, Kralja Petra 12, 11000 Beograd (tel.: 011/3027-315, 3027-318, 3027-319, 3027-321, 3027-353).