Organizacija JCI Novi Sad i Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, pozivaju Vas na inspirativnu radionicu koja će Vas osnažiti da prepoznate i prevaziđete ključne izazove u razvoju Vašeg biznisa. Pridružite im se na putu ka velikim poslovnim uspesima i saznajte kako se pripremiti za sledeće korake!

JCI (Junior Chamber International) je međunarodna neprofitna organizacija koja postoji u više od 5.000 lokalnih zajednica, u 117 zemalja širom sveta, a čini je preko sto sedamdeset hiljada članova, mladih lidera i preduzetnika.

Ideja koja okuplja JCI članove je lični i profesionalni razvoj, društveno odgovorno ponašanje i kreiranje održivih rešenja za aktuelne probleme u društvu, prvenstveno kroz projekte edukativnog i poslovnog karaktera. JCI Novi Sad tako od svog osnivanja aktivno sprovodi i podržava projekte u domenu biznisa, individualnog razvoja, razvoja zajednice i međunarodne saradnje, od kojih su najznačajniji Balkanska konferencija, Creative Young Entrepreneur i TOYP (Ten Outstanding Young Persons).

NTP NS je zajednica koja okuplja tehnološka preduzeća koja se bave inovacionom delatnošću i broji danas 42 članice - Institut za veštačku inteligenciju, 18 tehnološko-razvojnih kompanija i 23 startap kompanije, u kojima je zaposleno preko 1.500 uglavnom visokoobrazovanih stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija.

Pored prostornih i infrastrukturnih uslova za rad, NTP NS istovremeno pruža i naučnoistraživačke, edukativne i ostale usluge svojim članicama, radi kreiranja ideja i gotovih rešenja za poslovni svet, kao i niz obuka koje razvijaju preduzetničke veštine. Jedan od glavnih ciljeva je i razvoj talenata i podizanje svesti u oblasti tehnološkog razvoja inovacija, kao i stvaranje uslova za osnivanje i podršku što većeg broja startap preduzeća.

NTP NS nastoji da razvija eko sistem koji okuplja akademsku zajednicu, startapove, kompanije kako bi se podstakle inovacije i komercijalizacija najsavremenijih proizvoda i usluga i time doprinele pozitivne promene u društvu.

Kada? 10. oktobar 2024. godine, od 18:00 do 20:00 časova

Gde? Naučno-tehnološki Park Novi Sad, Fruškogorska 1 - Sala br. 1

Trajanje: 2 sata – U uvodnom delu radionice očekuje vas inspirativno predavanje, a u drugom delu interaktivan razgovor sa učesnicima.

Šta vas očekuje?

• Da li sve morate sami? Prekretnice u rastu kompanije kroz prizmu zapošljavanja.
• Kako i koga zapošljavati?
• Kada je pravo vreme za organizaciju i strukturu?
• Da li su zaposleni uvek zamenljivi i zašto je to važno?
• Ko oblikuje kulturu vaše kompanije?
• Koliko vas košta otkaz?
• Kako znati da li ste dobri u onome što radite?
• Šta možete učiniti već sutra?

Naši predavači:

Predrag Pivarski

Trenutno radi u HTEC Group, fokusirajući se na strateško zapošljavanje i optimizaciju operacija. Sa bogatim iskustvom u regrutaciji inženjera, Predrag će podeliti ključne strategije za efikasan rast kompanije i zadržavanje vrhunskih talenata.

Jelena Kovač

Sa više od 20 godina iskustva u različitim industrijama, uključujući građevinarstvo i IT, Jelena je lider u upravljanju projektima koji podržavaju skaliranje timova i biznisa. Njene veštine prilagođavanja komunikacije različitim sagovornicima osiguraće efikasne poslovne procese.

Predrag i Jelena će vam otkriti tajne vođenja tima od 60 članova, koji je podržao rast njihove kompanije sa 100 na preko 2500 talenata za manje od dve godine!

Radionica je besplatna, ali je broj mesta ograničen. Prijave su otvorene do 09. oktobra 2024. godine do 22:00 časa.

Link za prijavu: https://shorturl.at/Xlcvg

Za dodatne informacije, obratite se Tamari Sićević na tel. 064 903 8128.

Prijavite se i postanite deo ove jedinstvene prilike!

Privredna komora Srbije (PKS) predstavila je na Kopaonik biznis forumu BizChat - novi digitalni servis na bazi veštačke inteligencije koji u realnom vremenu, 24 časa u sedmici, omogućava privrednicima i kompanijama da brzo i jednostavno dobiju informacije važne za poslovanje, počev od komorskih usluga, preko analiza tržišta, uslova poslovanja i investiranja do potencijala tržišta rada i obrazovnog sistema.

BizChat je prvi digitalni asistent u regionu i jedan od prvih u Evropi namenjen poslovnoj zajednici koji je uspostavila neka poslovna asocijacija i koji je “verziran” za pitanja važna za poslovanje u različitim fazama, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS.

„Ako želite da dobijete informaciju kako da osnujete firmu, kako do određenih olakšica, kako da povratite porez i šta vam je potrebno za to, kako da dobijete Open Balkan ID broj i radne dozvole, zatim, vizu za strane radnike, naš digitalni asistent vas vodi korak po korak“, objasnio je Čadež.

Ovim besplatnim servisom dodatno se pojednostavljuje i olakšava komunikacija sa privredom, koja postaje znatno efikasnija i dostupna u svakom momentu 24/7/365. Ovaj servis urađen je na bazi Majkrosoftove tehnologije, a postavljen je na naslovnoj strani engleske verzije sajta PKS https://en.pks.rs/

BizChat PKS sjajan je primer upotrebe novih tehnologija u svrhu smanjenja birokratskih prepreka i pionirski projekat izgradnje tehnološke infrastrukture za lakšu i bržu realizaciju projekata investitora, istakla je Bojana Stojanović - Kaličanin, članica Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke.

Ona je dodala da je ova aplikacija još jedna potvrda da PKS aktivno podržava transformaciju čitave privrede, menjajući tradicionalne modele rada i komunikacije agilnim i tehnološki podržanim rešenjima.

„Naša banka ove godine takođe nastavlja potpunu transformaciju poslovnog modela, ali i razmišljanja i rada. U okviru kompleksnog projekta sa više od 2.500 aktivnosti digitalizovaćemo većinu proizvoda i usluga, pojednostavićemo i ubrzati interne procese, kako bismo bili još efikasniji i bliži svim svojim klijentima“, navela je Stojanović -Kaličanin.

„Digitalna transformacija i upotreba veštačke inteligencije menja način na koji radimo, unapređuje poslovanje i povećava produktivnost. Majkrosoft je istrajan u svojoj misiji da osnaži svakog pojedinca i organizaciju da postignu više. Izuzetno smo ponosni kada o svojim inovacijama i upotrebi Majkrosoft tehnologije pričaju naši partneri i klijenti, kao danas. PKS i Centar za digitalnu transformaciju su  prikazali inovativan način korišćenja najmodernije Majkrosoft tehnologije veštačke inteligencije i Cloud-a. To je potpuno automatizovan informativni servis, baziran na Azure AI platformi, namenjen je pružanju ključnih informacija privredi, koristeći naprednu RAG tehniku veštačke  inteligencije za optimizaciju procesa i unapređenje poslovnih odluka”, rekao je Milan Gospić, direktor Majkrosoft Srbija.

BizChat - novi digitalni servis na bazi veštačke inteligencije

Ambipak konferencija 2024: Inovativna i održiva ambalaža u fokusu javnih politika Srbije od 2025. godine

Ambipak konferencija, posvećena održivosti, inovacijama u proizvodnji ambalaže i upravljanu ambalažnim otpadom, održana je u petak 11. oktobra 2024 u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, čuli se stavovi većine interesnih grupa

Ambipak konferencija 2024, pod naslovnom temom „Ambalaža u svetu koji se menja“, održana je 11. oktobra 2024. godine u Privrednoj komori Srbije u Beogradu. Konferenciju su institucionalno podržali Udruženje za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala i Centar za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Nakon kratkog pozdravljanja i dobrodošlice od strane urednice Ambipak magazina, Irene Lalić, i Dragan Stevanović, sekretara Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala, Privredne komore Srbije, prisutnima se obratila Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.

Državna sekretarka Sandra Dokić  je potvrdila uvođenje depozitnog sistema za PET i metalnu ambalažu u Srbiji do 2027. godine. Takođe je najavila i novi Program cirkularne ekonomije za period 2025-2030, sa fokusom na održivu ambalažu - reciklabilnu, biorazgradivu i kompostabilnu. Dokić je naglasila  potrebu za prilagođavanjem evropskim standardima i pozvala sve interesne grupe da se priključe konsultacijama koje još uvek traju, radi kreiranja sistema upravljanja ambalažnim otpadom.

„Potrošači u Srbiji bi trebalo da imaju sve informacije i da sami odaberu da li će koristiti proizvode sa reciklabilnom ambalažom, višekratnom ambalažom ili onom koja nema potencijal za reciklažu“, rekla je Sandra Dokić

Kompletno obraćanje državne sekretarke možete pogledati na linku Ambipak konferencija od 8.47 min.

Zajedno do održive ambalaže

Na konferenciji su Nikola Marinković i Tomislav Juričić iz Smurfit Westrock grupacije, generalnog partnera konferencije,  predstavili inovacije u ambalaži, uključujući reciklabilni AquaStop barijerni papir. Ova grupacija sada ima preko 500 fabrika širom sveta, a fabrika Avala Ada u Srbiji deo je njihovog globalnog portfolija. Juričić je istakao reciklažu 140.000 tona papira godišnje i investiciju u tretman otpadnih voda od 5 miliona evra.

Na panelu „Svet ambalaže u svetu koji se menja“, predstavnici industrije su naglasili potrebu za zakonodavnom podrškom kako bi se postigla održivost ambalaže, uz izazove visokih troškova.

Mirjana Balog Kormanjoš, viša savetnica Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS, istakla je da u Srbiji 1083 preduzeća prozvodi plastične proizvode od kojih 321 preduzeće (bez preduzetnika) proizvodi ambalažu a plastičnih proizvoda u vrednosti 1.5 milijarde evra godišnje se izveze. Izvozimo oko 450.ooo tona plastike a uvozimo oko 750.000 tona plastike, od toga je 1/3 plastična ambalaža.

Na panelu su učestvovali i Miroslav Micković, generalni direktor ALPLA DOO Alijansa za cirkularna pakovanja i Nikola Marinković, Smurfit Westrrock, a moderirala je Andrea Radonjić, direktorka za regulatorne politike i odnose sa javnošću za Istočnu Evropu u kompaniji Tetra Pak.

Cirkularna ekonomija u fokusu

Doinita Mihai iz kompanije TOMRA Systems, premium partnera konfernecije,  predstavila je evropsku regulativu PPWR koja donosi veće izazove za članice EU. Istakla je uspeh depozitnog sistema u 16 evropskih zemalja, kao i tehnologiju TOMRA uređaja koji prikupljaju ambalažu širom sveta.

Na panelu "Izgradimo cirkularnu budućnost", Mihai je podelila pozitivna iskustva Rumunije i naglasila važnost transparentnih razgovora za uvođenje sistema u Srbiji. Tisa Čaušević iz Coca-Cole HBC Srbija predstavila je projekte održivosti, uključujući smanjenje CO2 i inovacije u ambalaži. Bojana Perić iz Ekostar Paka naglasila je potrebu za prilagođavanjem ciljeva lokalnim samoupravama i važnost stabilnih partnerstava za privredu. Tomislav Juričić, isped Smurfit Westrock-a govorio je o postizacnu cirkularnih ciljeva u proizvodnji papira za ambalažnu industriju i najavio još investicija u tom smeru u fabrici u Srbiji. Panel je moderirala Irena Lalić, urednica  Ambipak magazina.

Poslednji panel konferencije osvrnuo se na društvenu odgovornost kompanija i ESG koncept. Dr Dejan Jovanović, dr Senka Popović, Marija Kojčić iz Lidl Srbija, i Boriša Petković iz „Čepom do osmeha“ razgovarali su o alternativnim ambalažnim materijalima i svesti o očuvanju životne sredine. Lidl je postavio cilj smanjenja plastike za 20% do 2025. i zajedno sa „Čepom do osmeha“ uklonio 90 tona otpada iz prirode. Panel je moderirala dr Aleksandra Gajović, ESG ekspertkinja.

Ambipak konferencija „Ambalaža u svetu koji se menja“  pružila je uvide u stavove više zainteresovanih strana, kada se radi o ambalaži i upravljanju ambalažnim otpadom – zvanične stavove Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, proizvođača ambalaže, velikih korisnika ambalaže, retail lanaca, ekoloških aktivista, operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom, Privredne komore Srbije i obrazovnih institucija.

Srpska nacionalna avio-kompanija pokreće i treću redovnu avio-liniju do NR Kine

Počev od 11. januara 2025. godine, Er Srbija će pokrenuti direktne letove između Beograda i Šangaja (aerodrom Šangaj Pudong - PVG) u Narodnoj Republici Kini. Srpska nacionalna avio-kompanija će na toj ruti, tokom predstojeće zimske sezone, leteti dva puta nedeljno, i to iz Beograda za Šangaj utorkom i subotom, dok će se letovi iz Šangaja za Beograd obavljati sredom i nedeljom. Letovi između Beograda i Šangaja obavljaće se i tokom naredne letnje sezone koja počinje 30. marta 2025. godine. Karte su već u prodaji.

„Pre samo devet dana, u ponedeljak 30. septembra 2024. godine, uspostavili smo redovnu avio-liniju između Beograda i Guangdžoua. To je naša druga destinacija u NR Kini pored Tjenđina do kog letimo od 9. decembra 2022. godine. Uvođenjem direktnih letova do Šangaja, 11. januara 2025. godine, uz bezvizni režim i nedavno potpisani sporazum o slobodnoj trgovini, doprinosimo daljem jačanju ekonomskih, poslovnih, turističkih i kulturnih veza Srbije i Kine. Uvereni smo da će naša redovna linija između prestonice Srbije i Šangaja omogućiti brža poslovna i turistička putovanja, kao i efikasniju razmenu roba i usluga između naše dve tradicionalno prijateljske države“, rekao je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije.

Šangaj je smešten u istočnoj Kini na obali Istočnog kineskog mora, na približno jednakom rastojanju od Pekinga na severu i Guangdžoua na jugu. Jedna je od najvećih svetskih luka i glavni industrijski i komercijalni centar NR Kine. Grad i opština Šangaj najnaseljenije su urbane oblasti u Kini. Prema zvaničnim podacima, tokom 2023. godine u administrativnom području opštine Šangaj živelo je oko 24 miliona stanovnika.

Međunarodni aerodrom Šangaj Pudong (IATA kôd: PVG, ICAO kôd: ZSPD) smešten je oko 30 kilometara istočno od centra Šangaja. Prostire se na 40 kvadratnih kilometara duž obale u istočnom Pudongu i glavno je vazdušno čvorište istočne Azije. Samo tokom 2023. godine aerodrom je opslužio više od 54 miliona putnika.

Uvođenjem letova za Šangaj, Er Srbija putnicima omogućava dobru povezanost iz istočne Kine, preko Beograda do Budimpešte, Beča, Praga, Ljubljane, Milana, Rima, Frankfurta, Pariza, Berlina, Barselone, Amsterdama, Podgorice, Kopenhagena, Stokholma, Krakova, Osla, Bolonje, Venecije, Ciriha i drugih gradova u svojoj mreži.

Pročitajte još:

Počeo pilotski kadetski program Er Srbije i Vazduhoplovne akademije

Treći avion Er Srbije za dugolinijski saobraćaj stigao u Beograd

Er Srbija od 30.09.2024. godine leti dva puta nedeljno do Guangdžoua

Er Srbija od 19.09.2024 godine leti dva puta nedeljno do Nice

Er Srbija nastavlja da leti za Mostar i u 2025. godini

Tri miliona putnika na letovima Er Srbije od početka godine

Er Srbija od 19. septembra ponovo leti za Nicu

Er Srbija prevezla dva miliona putnika od početka 2024. godine

Rekordni broj putnika na letovima Er Srbije u maju 2024. godine

Najuspešniji april od osnivanja Er Srbije

U Registru privrednih subjekata je, zaklјučno sa 31.12.2023. godine, registrovano 108.575 preduzetnica, koje čine udeo od 34,00 odsto u ukupnom broju preduzetnika (323.128).

Takođe, registrovano je 40.905 žena – osnivačica i vlasnica udela u privrednim društvima. Od ukupno 150.011 lica koja su registrovana kao osnivači i vlasnici udela, žena čine udeo od 27,30 odsto.

Na čelu privrednih društava registrovano je 2.597 žena koje obavlјaju direktorsku funkciju i one čine 25,30 odsto ukupnog broja direktora (10.253), dok je 29.649 žena registrovano na funkciji zakonskog zastupnika. Od ukupno 109.790 registrovanih zastupnika, žene čine udeo od 27,00%.

Prateći podatke o polu registrovanih lica, u periodu 2019-2023. godine beleži se blagi pozitivan trend rasta broja preduzetnica i žena koje se registruju na funkciji osnivača, vlasnika udela i direktora. Tako je u odnosu na 2019. godinu, u 2023. godini je broj preduzetnica veći za 0,60 odsto, članica udela za 1,30 odsto i broj direktorki za 1,20 odsto. Ovaj rast je još uvek nedovolјan da bi se značajnije smanjio jaz između muškaraca i žena čiji se podaci vode u Registru privrednih subjekata, pa je i dalјe među preduzetnicima svaka treća žena, dok je među registrovanim osnivačima, vlasnicima i direktorima privrednih društava tek svaka četvrta žena.

Infografika o zastuplјenosti žena u privrednim subjektima prikazuje zbirne podatke na ovu temu.

Izvor: Agencija za privredne registre

Agencija za privredne registre obavestila je sve podnosioce prijava da Registar privrednih subjekata, počevši od 2. aprila 2024. godine, počinje sa izmenjenim načinom registracije promena na kapitalu (povećanje i/ili smanjenje po bilo kom osnovu). Promena se sastoji u tome da će sva povećanja, odnosno smanjenja, biti registrovana kao jedinstven ukupan iznos kapitala nakon promene, što bi trebalo da pojednostavi pregled stanja kapitala i uloga članova, kako samim privrednim subjektima tako i svim zainteresovanim licima.

Ovo praktično znači da će, ako je u društvu koje sprovodi povećanje kapitala registrovano više pojedinačnih uplata, registrator prilikom donošenja rešenja (počevši od 02.04.2024. godine) izvršiti brisanje svih tih pojedinačnih uplata i registrovati samo jednu koja će predstavljati zbir svih do tada registrovanih i nove uplate.

Isto pravilo biće primenjeno i kod smanjenja kapitala, pa će registrator u ovoj situaciji obrisati sve registrovane uplate, a kao novi iznos kapitala upisati razliku između postojećeg kapitala i iznosa smanjenja.

Na isti način, vršiće se i registracija uloga članova (bilo da su društva jednočlana ili višečlana) i odnosiće se i na novčani i na nenovčani kapital/uloge.

Takođe, važno je napomenuti da će svi postojeći datumi uplata/unosa biti obrisani, a kao datum uplate/unosa biće registrovan datum donošenja rešenja kojim se sprovodi ova promena, a ovo u skladu sa odredbom članova 147v, 300. i 323. Zakona o privrednim društvima (Sl. glasnik RS, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) kojima je propisano da se osnovni kapital smatra povećanim, odnosno smanjenim, danom registracije u Registru privrednih subjekata, u skladu sa zakonom o registraciji.

Registrator privrednih subjekata doneo je ovakvu odluku u okviru svoje nadležnosti o bližem uređenju načina vođenja registra, a uz saglasnost nadležnog Ministarstva privrede.

Izvor: Agencija za privredne registre

U delu Krediti i garancije možete videti sve kreditne linije koje su u našoj ponudi. Tu možete izabrati program, zavisno od vaših potreba, da li ste zainteresovani za finasiranje investicionog ulaganja, kredita za početnike, trajnih obrtnih sredstava ili vam pak trebaju sredstva za tekuću likvidnost.

Izaberite kreditnu liniju za koju ste zainteresoivani. Ukoliko vam treba asistencija, i informacije o programima za tekuću godinu, možete ih dobiti, svakog radnog dana putem e-mail adrese: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Podnošenje zahteva

Kada ste izabrali kreditnu liniju za koju konkurišete, potrebno je da uredno popunite zahtev za kreditom i prikupite potrebnu dokumentaciju. Vodite računa da Vam je dokumentacija kompletna prilikom podnošenja zahteva, kako bi analiza bila brža i bez čekanja dopuna. Fond ima pravo da nekompletnu dokumentaciju vrati podnosiocu zahteva.

Zahtev se može predati:

• online putem portala koji se nalazi na našem sajtu (za investicione kredite i kredite za trajna obrtna sredstva);
• lično u prostorijama Fonda za razvoj u Beogradu, ulica Knez Mihailova 14, u Nišu, ulica Bulevar Nemanjića broj 14a, ili Novom Pazaru, Ulica 28. Novembra 41
• (u direktnoj komunikaciji sa saradnikom Fonda, moguće je obaviti razgovor i pregled dokumentacije);
• ili poslati poštom na već naznačene adrese.

Kreditna analiza zahteva

Nakon prijema zahteva, I utvrđivanja potpunosti dokumentacije, pristupa se kreditnoj analizi, koja se posmatra sa sledeća tri aspekta:

Ocena boniteta

Na osnovu finansijske dokumentacije utvrđuje se uspešnost dosadašnjeg poslovanja. Utvrđuje se kreditna sposobnost podnosioca zahteva.

Ocena projekta

Utvrđivanje isplativosti realizacije projekta, tehničko-tehnosloški uslovi, efekti na zaposlenost, regionalna lociranost projekta.

Ocena kolaterala

Ocena instrumenta obezbeđenja kredita, i utvrđivanje moguće visine obezbeđenja sredstava.

Zahtev se obrađuje u zavisnosti da li ste ga predali u Nišu ili Beogradu.

Odlučivanje o kreditnom zahtevu

Na osnovu kreditne analize, i predloga Kreditnog odbora Fonda, Upravni odbor Fonda za razvoj se sastaje najmanje jednom mesečno, i donosi konačne odluke o kreditnim zahtevima. Nakon svake sednice Upravnog odbora, podnosioci zahteva se pismeno obaveštavaju o njihovom zahtevu.

Potpisivanje ugovora o kreditu ili garanciji

Prilikom obaveštenja o ishodu kreditnog zahteva, podnosilac kreditnog zahteva dobije i uputstvo koju dokumentaciju treba da sakupi za potpisivanje ugovora, kao i kontakt osobu sa kojom će u roku do dva meseca, od odobrenja kredita, organizovati zaključenje ugovora.

Potpisivanje ugovora se obavlja isključivo u prostorijama Fonda za razvoj u Nišu, Beogradu ili Novom Pazaru.

Puštanje kredita u tečaj

Nakon potpisivanja Ugovora i uspostavljanja instrumenata obezbeđenja vrši se isplata kredita na osnovu Zahteva za prenos sredstava i specifikacije ulaganja po dobavljačima/izvođačima radova koju klijent popunjava prilikom potpisivanja ugovora.

Za svako puštanje sredstava je potrebno dostaviti novi zahtev i specifikaciju ulaganja u skladu sa dokumentacijom za puštanje. Profaktura/ugovor dobavljača opreme ili izvođača radova, na osnovu koje se vrši isplata sredstava mora biti važeća na dan isplate sredstava kredita.

Sredstva kredita se uplaćuju isporučiocu/ponuđaču/prodavcu/ izvođaču radova na osnovu ugovora o asignaciji ili na račun korisnika kredita. Tokom grejs perioda, kao i na poziv Fonda, klijent je dužan da dostavi dokumentaciju o pravdanju kredita Fondu ili drugoj agenciji koju Fond ovlasti, i omogući terensku kontrolu u svojim poslovnim prostorijama.

Otplata kredita

Nakon isteka grejs perioda, kredit prelazi u otplatu, po dogovorenoj dinamici. Anuiteti mogu dospevati mesečno ili kvartalno, u zavisnosti od toga šta ste označili u zahtevu. Prilikom ulaska u period otplate, naše kolege iz Sektora finansija će Vam proslediti anuitetni plan.

Nakon otplate kredita u celosti, prosledite nam zahtev za vraćanjem menica i potvrde o brisanju hipoteke.

Povodom 11. rođendana, Er Srbija je pripremila promotivnu ponudu u okviru koje će putnici moći da kupe avio-karte do svojih omiljenih gradova širom Evrope, Azije i Severne Amerike po specijalnim cenama. Akcija važi samo u subotu, 26. oktobra 2024. godine od 00:01 do 23:59 časova. Broj mesta po promotivnim cenama je ograničen.

„Naša kompanija sutra obeležava 11 godina poslovanja pod imenom Er Srbija. Tokom više od jedne decenije putnici su ključni faktor našeg uspeha i upravo zbog toga želeli smo da ih na rođendan kompanije obradujemo promotivnom akcijom tokom koje će biti u prilici da karte za letove Er Srbije nabave s popustom od 26 odsto na tarifu. Pozivamo putnike da posete naš veb-sajt, mobilnu aplikaciju ili poslovnice i po promotivnim cenama kupe avio-karte do neke od destinacija iz naše rastuće mreže“, rekao je Boško Rupić, direktor za komercijalu i strategiju Er Srbije. 

Er Srbija, nacionalna avio-kompanija Republike Srbije, osnovana je 26. oktobra 2013. godine. Kompanija već jedanaest godina kontinuirano unapređuje poslovanje i širi mrežu destinacija do kojih leti. Iz Beograda, Niša i Kraljeva, Er Srbija u redovnom i čarter saobraćaju leti do više od 90 destinacija u Evropi, Severnoj Americi, Aziji i Africi. Flota kompanije jedna je od najmlađih u regionu i čine je erbas avioni A330-200, A320-200, A319-100, ATR avioni tipa 72-600, kao i embraer avioni tipa E-195. Za prvih osam meseci 2024. godine, Er Srbija je prevezla više od tri miliona putnika, dok je za jedanaest godina postojanja kompaniji poverenje ukazalo više od 30 miliona ljudi. 

Detaljnije informacije o promotivnoj akciji Er Srbije možete pronaći na veb-sajtu kompanije.

Više pravnih i poslovnih i privrednih informacija možete pročitati i na LAWLife portalu za pravo i privredu.

Pročitajte još:

Air Serbia od 11. januara 2025. godine leti za Šangaj 

Počeo pilotski kadetski program Er Srbije i Vazduhoplovne akademije

Treći avion Er Srbije za dugolinijski saobraćaj stigao u Beograd

Er Srbija od 30.09.2024. godine leti dva puta nedeljno do Guangdžoua

Er Srbija od 19.09.2024 godine leti dva puta nedeljno do Nice

Er Srbija nastavlja da leti za Mostar i u 2025. godini

Tri miliona putnika na letovima Er Srbije od početka godine

Er Srbija od 19. septembra ponovo leti za Nicu

Er Srbija prevezla dva miliona putnika od početka 2024. godine

Rekordni broj putnika na letovima Er Srbije u maju 2024. godine

Najuspešniji april od osnivanja Er Srbije

Ministarstvo privrede, u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije, raspisuje Javni poziv za učešće u Programu podrške unapređenju bezbednosti i kvaliteta proizvoda i usluga.

Opšti cilj Programa je unapređenje konkurentnosti, bezbednosti i kvaliteta proizvoda i usluga na tržištu, odnosno, olakšan pristup tržištima i povećanje konkurentnosti mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, a time i privrede u celini.

Program će doprineti povećanju nivoa korišćenja standarda u proizvodnji i organizaciji poslovanja, sertifikaciji proizvoda, sistema menadžmenta i povećanju korišćenja drugih usluga u oblasti infrastrukture kvaliteta.

Program je namenjen za sufinansiranje sledećih (prihvatljivih) projektnih aktivnosti:

• Sprovođenje postupaka ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa propisanim zahtevima;
• Reglulisanje poslovanja u skladu sa zahtevima priznatih standarda menadžmenta;
• Sprovođenje postupka akreditacije tela za ocenjivanje usaglašenosti (TOU) kod Akreditacionog tela Srbije (ATS).

Ukupna raspoloživa bespovratna sredstva namenjena za sprovođenje Programa obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu („Sl. glasnik RS“, br. 92/2023) u iznosu od 90 miliona dinara i odobravaće se korisnicima kao sufinansiranje u visini od 40%, odnosno 60% iznosa opravdanih troškova bez poreza na dodatu vrednost, u zavisnosti od veličine preduzeća i vrste troškova koja se sufinansira, do utroška sredstva.

Po pravilu, sufinansiranje u iznosu do 60% namenjeno je mikro i malim privrednim društvima i preduzetnicima, a u iznosu od 40% za srednja privredna društva. Izuzetno, nezavisno, od veličine privrednih subjekata, predviđeno je:

• Sufinansiranje od 60% za troškove početne akreditacije TOU;
• Sufinansiranje od 40% za troškove obnavljanja akreditacije TOU.

Maksimalan iznos sredstava refundacije koji jedan korisnik može ostvariti za jednu ili više aktivnosti je:

• 500.000,00 dinara za ocenjivanje usaglašenosti medicinskih sredstava III klase;
• 000,00 dinara za pokrivanje troškova akreditacije;
• 000.000.000,00 dinara za ostale namenjene aktivnosti.

Minimalan iznos odobrenih sredstava iznosi 100.000,00 dinara.

Pravo na učešće na Program ima korisnik koji ispunjava kumulativno sledeće opšte uslove:

• da je registrovan u trenutku prijave kod Agencije za privredne registre najmanje 2 godine;
• da je korisnik privredni subjekt, odnosno mikro/malo/srednje pravno lice ili preduzetnik;
• da nad njim nije pokrenut stečajni postupak/postupak likvidacije ili privatizacije;
• da je korisnik izmirio sve obaveze po osnovu poreza i doprinosa;
• da se korisnik ne nalazi u teškoćama;
• da delatnost korisnika ne pripada određenim oblastima poput: proizvodnja i trgovina duvanskih proizvoda, proizvodnja oružja i druge opreme i dr.

Posebni uslovi su vezani sa isporučioca usluga (odgovorna lica od kojih korisnik nabavlja usluge u skladu sa Programom) koji mogu biti odgovorna lica specijalizovana za obavljanje predmetne uskuge i moraju da poseduju tačno određenu dokumentaciju predviđenu Programom.

Podnosilac može da podnese samo jednu prijavu koja obuhvata jednu ili više projektnih aktivnosti, koje je dužan da navede u svojoj prijavi.

Prijave se podnose elektronski, kreiranjem korisničkog naloga i svaki podnosilac na portalu Razvojne agencije dostavlja svu predviđenu dokumentaciju. Nakon elektronskog podnošenja, prijave se prosleđuju Komisiji za pregled i ocenjivanje prijava. Konačnu odluku donosi direktor Agencije na koju podnosioci imaju pravo žalbe u roku od 15 dana od prijema odluke, o kojoj odlučuje ministar privrede.

Tekst Javnog poziva, kao i prateća dokumentacija dostupni su na stranici Razvojne agencije Srbije.

Autorski tekst Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, o srpskoj ekonomiji u 2025. Naš put ima četiri ključne tačke: Spremite se – biće to fascinantno putovanje

Uživajući u božićnim praznicima van kancelarije, pijući treći espresso u toku dana (jer, zašto se zaustaviti na dva?), impresioniran sam koliko nam globalna ekonomija nikada ne dozvoljava da dođemo do daha, čak ni dok smo na odmoru.  2025. godina nije izuzetak. Inflacija opada, veštačka inteligencija preuzima sve – od kancelarijskih zadataka do pisanja poezije (da, poezije), a energetske potrebe su sve veće.

Svet nam je postavio složen izazov u vidu slagalice pune prilika i promenljivih okolnosti. Srbija, mala zemlja velikog srca i još većih snova, našla se na raskrsnici. Nismo tu samo da reagujemo na globalne promene; mi ih aktivno oblikujemo. Zamislite to kao putovanje po Balkanu – puno neočekivanih skretanja, zadivljujućih vidikovaca i, da, povremeno probušene gume, piše Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) autorskom tekstu objavljenom na Linkdinu.

Naš put kroz ovu godinu ima četiri ključne tačke: suočavanje sa globalnim izazovima, odvažno predstavljanje svetu, skladištenje energenata i suočavanje sa obećanjima i granicama veštačke inteligencije. Spremite se – biće to fascinantno putovanje.

Suočavanje sa globalnim izazovima: Održati glavu iznad površine Globalna ekonomija u 2025. podseća na rolerkoster: niža inflacija donosi olakšanje, dok nas rastuće energetske potrebe drže u stanju napetosti. Centralne banke, uključujući američku Federalnu rezervu, smanjuju kamatne stope, podstičući ljude da troše. To su dobre vesti za trgovce, ali nemojmo zaboraviti – neko mora da snabdeva energijom sve te tržne centre i onlajn narudžbine. Očekuje se da će globalna potrošnja energije porasti za 2 odsto ove godine, a fosilna goriva i dalje dominiraju u energetskom miksu, uprkos rastućim naporima za razvoj obnovljivih izvora energije.

Za Srbiju to predstavlja i šansu i izazov. S jedne strane, pad inflacije mogao bi da  podstakne strana ulaganja i da poveća potražnju za našim izvozom. S druge strane, rastuće cene energije i strogi propisi EU u vezi sa emisijom ugljen-dioksida su pred našim vratima. Balansiramo između ekonomskih ambicija i odgovornosti prema životnoj sredini. Ali, da budemo iskreni: Srbi odlično funkcionišu pod pritiskom. Bilo da je u pitanju prevazilaženje istorijskih preokreta ili pravljenje rakije od sumnjivih berbi, uvek nađemo način.

ŠANSA #1: Otvaranje ka svetu

Od Beograda do Azije, Afrike i šire Jedna od najvećih snaga Srbije oduvek je bila njena sposobnost da se povezuje. Bilo kroz trgovinske rute, diplomatiju ili zajednički humor, uvek smo gradili mostove. 2025. godine, ta uloga je važnija nego ikad. Da, EU ostaje naš najvažniji ekonomski partner i krajnji cilj, ali u vremenima kada Brisel proživljava krizu identiteta, a članice EU se bore sa sopstvenim ekonomskim problemima, svet se ubrzano menja.

Ponovno povezivanje sa Afrikom

 

Afrika-Srbija bezbednosna konferencija održana u decembru 2024. nije bila samo prestižni događaj – to je bilo Pismo o namerama. Kao domaćini više od 40 afričkih delegacija, ponovo smo oživeli istorijske veze nastale kroz Pokret nesvrstanih. Sada, pred nama su konkretne prilike. Brza urbanizacija i infrastrukturne potrebe Afrike savršeno se uklapaju sa srpskom ekspertizom u građevinarstvu i inženjeringu. Naše kompanije mogu doneti znanje i inovacije afričkim tržištima, stvarajući nove trgovinske rute za srpski izvoz.

Izgradnja mostova ka Aziji Na azijskom tržištu, Srbija pravi značajne  iskorake. Potpisali smo Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, pregovaramo sa Južnom Korejom, a 2024. godine imali smo i istorijsku posetu japanske poslovne delegacije. Kao partneri u finansiranju novog međunarodnog kopneno-morskog koridora koji povezuje Jugoistočnu Aziju sa Evropom, učvršćujemo odnose koji bi mogli radikalno da promene našu ekonomiju. Kineske kompanije, suočene sa trgovinskim barijerama i ekonomskim izazovima kod kuće, sve više traže tržišta u inostranstvu. Srbija je idealan partner zbog svog strateškog položaja, pristupačne radne snage i lakog pristupa evropskim tržištima. Zamislite Beograd kao Diseldorf iz 1980-ih za japanske kompanije: kao odskočnu dasku za ulazak u Evropu. Zajedno, Budimpešta i Beograd mogu da predvode Evropu u neizbežnoj budućnosti trgovine sa azijskim velesilama. Bilo da se radi o proizvodnji električnih vozila, projektima obnovljive energije ili logističkim centrima, Srbija se pozicionira kao ključna tačka za azijska ulaganja. A iskreno, biti autsajder u trci među dzinovima ima svojih prednosti – brzi smo, snalažljivi i spremni na prilagođavanje.

ŠANSA #2: Skladištenje energenata: Revolucija pod našim nogama

Ako bi globalna trka za skladištenjem energenata bila nova zlatna groznica, Srbija bi bila nešto novo, neistraženo i puno potencijala. Naša nalazišta litijuma, bakra i bora ključna su za proizvodnju baterija koje pokreću električna vozila i čuvaju obnovljivu energiju. Samo nalazište litijuma u dolini Jadra, jedno je od najvećih u Evropi, i predstavlja faktor promene. Svet ubrzano razvija kapacitete za skladištenje energije na mreži, a ove godine očekuje se povećanje od 80 gigavata – osmostruko u odnosu na 2021. godinu. Srbija ne sedi na resursima; aktivno se uključuje u energetsku tranziciju.

Izgradnja lanca proizvodnje Od rudarenja litijuma do proizvodnje katodnih materijala i baterija, Srbija ima potencijal da predvodi celokupan lanac proizvodnje. Ovaj proces ne podrazumeva samo izvoz sirovina već izgradnju snažnog ekosistema koji privlači investicije, stvara nova radna mesta i jača našu ekonomiju.

Balans između rasta i održivosti Rešavanje ekoloških pitanja na temelju činjenica, a ne ideologije, nije samo regulatnorni zahtev, već i moralna obaveza. Ali ako postoji nešto u čemu su Srbi izuzetni, to je pronalaženje rešenja. Na kraju krajeva, pretvorili smo stare industrijske komplekse u savremene centre inovacija gde se proizvodi Fiat Grande Panda EV ili SIMENS tramvaji Avenio u Kragujevcu – zašto to ne bismo uradili i za zelenu energiju?

ŠANSA #3: Veštačka inteligencija i digitalna transformacija:

Svetla (i skupa) budućnost Veštačka inteligencija je možda zvezda globalne ekonomije 2025, ali ne zaboravimo – ona je energetski intenzivna diva. Data centri, kičma veštačke inteligencije, troše ogromne količine električne energije. Očekuje se da će se globalna potrošnja energije za data centre udvostručiti do 2026. godine, i da će dostići približni nivo celokupne potrošnje struje Japana.

Srbija, kao digitalno čvorište

Sa rastućim IT sektorom i povoljnim cenama energije, Srbija ima potencijal da postane regionalno središte za data centre. Kompanije poput Nvidije, Google-a i Microsoft-a investiraju u razvoj velikih data centara, a stručna radna snaga i blizina evropskim tržištima čine nas atraktivnim partnerom.

Talenti i inovacije Ali da ne ulepšavamo previše: izazovi su i dalje prisutni. Od kapaciteta elektro mreže do globalnih nestašica poluprovodnika, biće potrebno da se suočimo sa nekim teškim situacijama. Ipak, ako postoji nešto što Srbi znaju da rade, to je da prepreke pretvore u prilike.

Moguća konačna destinacija: Centar prilika

Putovanje Srbije kroz 2025. nije samo odgovor na globalne trendove. To je smišljena strategija za oblikovanje naše budućnosti. Od uspostavljanja novih partnerstava sa Afrikom i Azijom do liderstva u oblasti skladištenja energije i veštačke inteligencije, Srbija dokazuje da male zemlje mogu imati velike ambicije. Put koji je pred nama neće biti lak. Biće prepreka, faza rasta, i trenutaka sumnje u sebe. Ali dok razmišljam o tome koliko smo daleko došli, ispunjen sam optimizmom. Srbija nije samo u procesu prilagođavanja globalnim promenama, ona pomaže u njihovom oblikovanju. Zato, podižemo čašu za putovanje – putovanje puno izazova, prilika i hrabrih ambicija. A ako naiđemo na prepreke i sapletemo se? Pa, uradićemo ono što uvek radimo: smejaćemo se, učiti i nastaviti dalje. Jer u Srbiji, putovanje je jednako važno kao i destinacija.

Novogodišnja želja: Na srpski način

Kako ulazimo u 2025, dozvolite mi da podelim želju – I malu ispovest. Kao i svake godine, sa velikim entuzijazmom sam zapisao svoje novogodišnje rezolucije. Zamišljate one uobičajene: piti manje kafe (nemoguće), izgubiti težinu (videćemo), i konačno prestati raditi do kasno (ha!). Ali da budemo realni – novogodišnje rezolucije su poput onih dobronamernih međunarodnih sporazuma: pune dobrih namera, ali teške za sprovesti. Zato želim da poželim nešto drugačije, nešto što je jedinstveno srpsko. Želim da nastavimo da prihvatamo svoje posebnosti, naš humor i našu nepokolebljivu otpornost.

Želim da nastavimo da nalazimo snagu u izazovima, smejemo se u lice neprilikama i slavimo naše pobede – velike i male. Nadam se da ćemo sanjati velike snove, vredno raditi, i, da, možda se počastiti još jednim parčetom sarme više nego što bi trebalo. 2025. biće puna obrta i iznenađenja, ali ako iko može da putuje kroz nepredvidljivo, to smo mi. Imamo istoriju, talenat i duh koji nam ne dozvoljavaju da odustanemo. Neka ova godina bude posvećena ne samo postizanju ciljeva, već i nastavku putovanja sa optimizmom, odlučnošću i, naravno, zdravom dozom samoironije.

Za 2025. godinu – godinu u kojoj ćemo prigrliti haos, iskoristiti prilike i ponovo dokazati da je Srbija mala samo na mapi. Srećna Nova godina!

Ovaj tekst ne predstavlja pravni ili bilo koji drugi savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.