Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici održanoj 10. januara 2025. godine da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).

Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa od juna 2024. godine smanjena za ukupno 75 baznih poena i da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu. Takođe, Izvršni odbor je naglasio da je, i pored povratka inflacije u granice cilja i nastavka njenog kretanja u okviru ovih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike imajući u vidu neizvesnost u međunarodnom okruženju, pre svega usled izraženih geopolitičkih tenzija i fragmentacije svetskog tržišta. Ovakva kretanja bi mogla da utiču na globalno makroekonomsko okruženje, trgovinske tokove i lance snabdevanja, s posledicama na inflaciju i ekonomsku aktivnost, a time i na monetarne politike centralnih banaka. Opreznost monetarne politike je potrebna i s obzirom na to da nepredvidivost makroekonomskih dešavanja u međunarodnom okruženju može uticati na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda. Iako se svetska cena sirove nafte stabilizovala od sredine oktobra, zahvaljujući pre svega očekivanoj slaboj tražnji za naftom iz Kine i dobroj snabdevenosti svetskog tržišta, neizvesnost u pogledu njenog kretanja u narednom periodu i dalje je prisutna. Neizvesnost je prisutna i u pogledu kretanja svetske cene gasa, s obzirom na to da je Ukrajina zabranila protok gasa preko njene teritorije iz Rusije ka Evropskoj uniji, nakon isteka prethodnog sporazuma. Rekordne cene koje su pojedine prehrambene sirovine dostigle na svetskim berzama zbog suše u zemljama koje su vodeći proizvođači (kakaoa zbog suše u zapadnoj Africi i kafe zbog suše u Brazilu) takođe izazivaju zabrinutost u pogledu svetskih cena hrane, kao i smanjena ponuda poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu usled suše tokom letnjih meseci.

Zahvaljujući efektima monetarnih mera Narodne banke Srbije, nižoj uvoznoj inflaciji, smanjenju inflacionih očekivanja i postepenom iščezavanju efekata eksternih šokova, inflacija u Srbiji se od maja 2024. nalazi u granicama cilja (3 ± 1,5%) i u novembru je usporila na 4,3% međugodišnje, gde se, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, zadržala i u decembru. Opadajuća putanja inflacije u 2024. godini postignuta je pre svega nižim cenama energenata i usporavanjem prehrambene inflacije, ali i smanjenjem bazne inflacije. Ipak, slično kao u zemljama regiona, bazna inflacija je trenutno viša i postojanija od ukupne inflacije i kreće se nešto iznad 5%. U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi i niža uvozna inflacija. Očekuje se da će i bazna inflacija usporiti u narednom periodu i postepeno se približiti ukupnoj inflaciji.

Odlučujući o monetarnoj politici Izvršni odbor je imao u vidu da je smanjenje inflacije u Srbiji ostvareno uz pozitivna kretanja pokazatelja u realnom sektoru. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u 2024. godini iznosio je 3,9%. Time je bruto domaći proizvod za preko 18% bio veći od pretpandemijskog nivoa. Privredni rast u prethodnoj godini rezultat je rasta aktivnosti u industriji, građevinarstvu i uslužnim sektorima. U okviru industrije važan je rast prerađivačke industrije od 4,4% u 2024. godini, koji je ostvaren uprkos niskoj eksternoj tražnji, pre svega iz zone evra. U skladu s kretanjima u realnom sektoru, nastavljena su povoljna kretanja na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada od 9,2% u 2024, čime je očuvana kupovna moć stanovništva. Rekordan priliv stranih direktnih investicija od preko 5 milijardi evra u 2024. godini i visoki kapitalni izdaci države podržavaju povoljne izglede za rast ekonomske aktivnosti u narednom periodu. Podršku domaćim privatnim ulaganjima daju i povoljniji uslovi finansiranja zahvaljujući ublažavanju monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke i po tom osnovu ubrzanje kreditne aktivnosti na 8,0% međugodišnje u novembru. Povoljniji uslovi finansiranja rezultat su i niže premije rizika zemlje usled povećanja kreditnog rejtinga Srbije na nivo investicionog ranga od strane agencije Standard & Poor’s, što će se odraziti na dalji rast raspoloživog dohotka za investicije i potrošnju, a time i na privredni rast. S druge strane, oporavak tražnje naših vodećih trgovinskih partnera još uvek je spor, s tim da se postepeno ubrzanje očekuje u narednom periodu, što će, zajedno s realizacijom investicija planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027” i ostalih infrastrukturnih projekata, doprineti ubrzanju rasta ekonomske aktivnosti na raspon 4–5% u ovoj godini i naredne dve godine.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije nastaviće da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se očuvaju finansijska stabilnost i povoljni izgledi privrednog rasta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati nova projekcija inflacije i ekonomske aktivnosti i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. februara 2025. godine.

Zakonom o deviznom poslovanju propisano je u koje hartije od vrednosti rezidenti mogu da ulažu u inostranstvu, dok se sredstva po osnovu kupovine stranih hartija od vrednosti prenose u skladu s propisima kojima se uređuje platni promet sa inostranstvom, a kojima je propisano da za plaćanje prema inostranstvu rezident – nalogodavac podnosi banci nalog za plaćanje, koji sadrži podatke propisane uputstvom i za koji je u banci obezbeđeno pokriće, pri čemu je nalogodavac obavezan da, uz nalog, banci dostavi dokument po kome se vrši plaćanje, u skladu s propisima. Pošto se Zakon o deviznom poslovanju poslednji put menjao 2018. godine, može se zaključiti da se regulativa po poslovima ulaganja u hartije od vrednosti nije menjala duži niz godina, a nisu se menjali ni propisi kojima se uređuje platni promet sa inostranstvom.

S tim u vezi, svi rezidenti koji plaćaju prema inostranstvu, uključujući i one koji trguju finansijskim instrumentima u inostranstvu, dužni su da banci dostave dokument na osnovu koga se može utvrditi da je predmetno plaćanje dozvoljeno sa aspekta primene deviznih propisa, tj. iz kojih se može utvrditi da će rezidenti trgovati finansijskim instrumentima u inostranstvu koji su dozvoljeni zakonom, budući da ulaganje rezidenata u finansijske instrumente u inostranstvu nije još uvek u potpunosti liberalizovano, imajući u vidu da se radi o izrazito volatilnim kapitalnim tokovima, koji mogu da prouzrokuju značajne rizike po finansijsku stabilnost zemlje.

Naime, važećim propisima i dalje su zadržana određena ograničenja koja se odnose na trgovanje dužničkim hartijama od vrednosti, i to ograničenja koja se odnose na hartije od vrednosti čiji su izdavaoci iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, pošto je rezidentima omogućeno da trguju dužničkim dugoročnim hartijama od vrednosti čiji su izdavaoci iz Evropske unije, odnosno iz zemalja članica OECD čiji je dugoročni kreditni rejting najmanje A (prema Standard & Poor’s) odnosno A2 (prema Moody’s), dok kratkoročnim dužničkim hartijama od vrednosti čiji su izdavaoci iz trećih zemalja mogu da trguju samo banke ali ne i drugi rezidenti. Takođe, rezidenti ne mogu još uvek slobodno da obavljaju poslove s finansijskim derivatima kojima se trguje van regulisanog tržišta i/ili multilateralne trgovačke platforme u inostranstvu, jer ove poslove mogu da obavljaju samo radi zaštite od propisanih rizika (npr. promene deviznog kursa, promene kamatne stope, promene cene hartija od vrednosti, promene cena robe ili vrednosti berzanskog indeksa). Pored toga, važećim propisima rezidentima nije dozvoljeno da trguju valutama u inostranstvu.

Shodno iznetom, a kako bi se obezbedilo zakonito postupanje rezidenata u slučajevima kada trguju finansijskim instrumentima u inostranstvu, uključujući i rezidente koji trguju preko američkog brokera Interactive Brokers (preko platforme koja omogućava i trgovanje derivatima, stranim valutama i drugim finansijskim instrumentima koji nisu u skladu s važećom regulativom u Republici Srbiji), neophodno je da rezidenti prilikom realizacije plaćanja prema inostranstvu po navedenom osnovu dostave dokumentaciju na osnovu koje banka može utvrditi da će rezident trgovati samo onim finansijskim instrumentima koji su dozvoljeni zakonom.

Pored toga, ukazujemo i na to da rezidenti samo u izuzetnim slučajevima, koji su propisani Odlukom o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu, mogu držati devize u inostranstvu, i to samo kod stranih banaka, iz čega proizlazi da rezidenti ne mogu preneti sredstva na svoje račune otvorene kod inostranih brokera i tamo ih držati sve dok ne odluče (ako odluče) da li će predmetna sredstva uložiti u određene finansijske instrumente ili će ova sredstva s brokerskog računa preneti na račune kod banaka u inostranstvu suprotno navedenoj odluci i iskoristiti za plaćanja u inostranstvu koja nisu dozvoljena važećim propisima.

Iz navedenih razloga, još jednom ponavljamo da nema smetnji da rezidenti trguju hartijama od vrednosti u inostranstvu koje su dozvoljene zakonom, ali su dužni da banci dostave dokument iz koga se može utvrditi da se radi o zakonitom trgovanju, npr. ugovor sa inostranim brokerom ili bilo koji drugi dokument iz koga se može utvrditi kojim hartijama od vrednosti će rezident trgovati u inostranstvu i u kom iznosu, a koji se može utvrditi na osnovu okvirne cene hartija od vrednosti koje rezident kupuje u inostranstvu (npr. cene akcija određene kompanije u prethodnom periodu) ili limita koji rezident odredi za ulaganje u ove hartije od vrednosti.

S tim u vezi, napominjemo da su u prethodnom periodu uočeni brojni slučajevi da su rezidenti prenosili sredstva inostranim brokerima, platnim karticama ili davanjem naloga banci, na osnovu okvirnog ugovora sa inostranim brokerom koji nije sadržao preciznije informacije u vezi s planiranim trgovanjem, pri čemu je banka tek nakon povraćaja ovih sredstava u zemlju od rezidenata dobijala informacije da su trgovali u inostranstvu finansijskim instrumentima koji nisu dozvoljeni zakonom. Otuda, naknadno izveštavanje rezidenata o trgovanju finansijskim instrumentima u inostranstvu ne može obezbediti zakonitost ovakvog trgovanja, niti se može očekivati da će rezidenti – fizička lica obavestiti Narodnu banku Srbiju da su postupali suprotno važećim propisima.

Razvojna agencija Srbije sprovođenjem ovog programa teži da podrži stvaranje okvira za uspostavljanje komercijalnih odnosa između multinacionalnih kompanija i domaćih privrednih subjekata. Cilj programa je unapređenje integracije stranih ulagača u lokalni ekonomski sistem, kao i podsticanje domaćih kompanija da usvoje principe poslovanja međunarodnih lanaca vrednosti.

Trajanje javnog poziva – Rok za podnošenje prijava

Javni poziv je objavljen 13. decembra 2024. godine, i trajaće do utroška sredstava, odnosno do 28. februara 2024. godine, u zavisnosti od toga koja od navedenih okolnosti nastupi ranije.

Raspoloživa sredstva

Za realizaciju ovog programa opredeljen je budžet u iznosu od 45.000.000,00 RSD.

Bespovratna sredstva se mogu dodeliti za finansiranje opravdanih troškova vezanih za realizaciju najmanje dve projektne aktivnosti, od kojih jedna mora biti „Sprovođenje evaluacije poslovnih performansi koja prethodi ulistavanju na referentne interaktivne platforme.

Raspoloživa sredstva se ugovorom odobravaju Korisnicima, dodelom državne pomoći u ukupnom iznosu koji ne može biti veći od 7.000.000,00 RSD.

Uslovi za učešće

Pravo na učešće i korišćenje bespovratnih sredstava imaju privredni subjekti koja ispunjavaju sledeće uslove:

Opšti uslovi:

• da je u trenutku podnošenja prijave mikro, malo i srednje privredno društvo ili preduzetnik upisan u odgovarajući registar privrednih društava ili preduzetnika, kao i da je registrovan u APR najkasnije do 1. januara 2021. godine;
• da je u većinskom vlasništvu domaćeg pravnog ili fizičkog lica ili može biti i stranog pravnog lica ukoliko je stvarni vlasnik domaće fizičko lice, u smislu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;
• da nije u teškoćama u skladu sa pravilima za dodelu državne pomoći;
• da je učešće kapitala u javnoj svojini Podnosioca prijave ispod propisanog praga značajnog učešća u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;
• da je izmirio dospele obaveze po osnovu poreza i doprinosa;
• da ostvari više od 150 bodova prilikom procene poslovnih performansi;
• da nije ostvario prava na isplatu bespovratnih sredstava po osnovu Programa podrške privrednim društvima za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija;
• da ne ispunjava uslove za sticanje statusa MNK ili nije povezan sa grupom koja ispunjava uslove za sticanje statusa MNK, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;
• da nije povezan sa kupcem ili potencijalnim kupcem;

Tehnički kapacitet:

• da Podnosilac prijave poseduje sertifikat o implementiranom sistemu kvaliteta ISO 9001.

Napomena: Ukoliko Podnosilac prijave ne poseduje važeći sertifikat o implementiranom sistemu kvaliteta ISO 9001, ima mogućnost da mu se odobri učešće u Programu, tako što će se pored ostalih projektnih aktivnosti prijaviti i za odobravanje bespovratnih sredstava za sprovođenje projektnih aktivnosti radi implementacije i sertifikacije sistema kvaliteta ISO 9001.

Poslovni kapaciteti:

• da Podnosilac prijave posluje u podržanim delatnostima:

• proizvodnja električne opreme;
• proizvodnja metalnih proizvoda;
• proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda;
• proizvodnja nepomenutih mašina i nepomenute opreme;
• proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica;
• proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava;
• proizvodnja proizvoda od gume i plastika;
• ostalo štampanje, pod kojim se podrazumeva samo štampanje etiketa, „pametnih" kartica i nalepnica.
• proizvodnja ambalaže od papira i kartona
• da se Podnosilac prijave u okviru pretežne delatnosti bavi proizvodnjom direktnih ili indirektnih materijala, komponenata, sistema i podsistema koji pripadaju podržanim delatnostima.

Kadrovski kapaciteti:

• da Podnosilac prijave ima minimum 5 zaposlenih lica u radnom odnosu, na dan objavljivanja Javnog poziva, prema evidenciji CROSO.

Finansijski kapaciteti:

• da je Podnosilac prijave u toku 2023. poslovne godine ostvario prihod od prodaje proizvoda u iznosu ne manjem od 20.000.000,00 dinara – pozicija Bilansa uspeha AOP 1005 Prihod od prodaje proizvoda i usluga;
• da je udeo prihoda Podnosioca prijave od prodaje proizvoda u Poslovnom prihodu od prodaje (a koji se za svrhu ovog Programa posmatra kao zbir pozicija AOP 1002 - Prihod od prodaje robe i AOP 1005 Prihod od prodaje proizvoda i usluga) bude veći ili jednak 50% u 2023. godini;
• da vrednost osnovnih sredstava, dobijena kao razlika pozicija AOP 0009 (Nekretnine, postrojenja i oprema) i AOP 0012 (Investiciona nekretnina) pojedinačnog, odnosno konsolidovanog bilansa stanja na dan 31.12.2023. poslovnoj godini Podnosioca prijave, nije manja od 20.000.000,00 dinara;
• da protiv Podnosioca prijave nije pokrenut prethodni stečajni postupak, nije otvoren stečajni postupak, nije pokrenut postupak reorganizacije ili nije pokrenut postupak likvidacije.

Namena i visina bespovratnih sredstava

Podržane mere intervencije

Ovim Programom podržava se finansiranje opravdanih troškova nastalih u sprovođenju aktivnosti koje su podržane u okviru mera intervencija Podrška za unapređenje konkurentnosti i digitalizacije i Konsultantska podrška za unapređenje poslovnih performansi.

Pod podrškom za unapređenje konkurentnosti i digitalizacije podrazumeva se sprovođenje sledećih projektnih aktivnosti:

• Sertifikacija sistema kvaliteta prema zahtevima industrijskih standarda specifičnih za Podržane delatnosti (kao što su IATF16949/IRIS/CE-3A/CEN, VDA 6.3 i drugi pojedinačni specifični standardi u grupi CEN standarda), kao i sertifikacija sistema menadžmenta sistema kvaliteta (ISO 14001, ISO 50001, ISO 18001, ISO 45001, ISO 27001 i sl.). Bespovratna sredstva za navedenu aktivnost se mogu dodeliti u visini do 50% od vrednosti opravdanih troškova za predmetnu aktivnost, u iznosu koji ne može biti veći od 2.000.000,00 RSD.
• Uvođenje softverskih rešenja u cilju optimizacije i digitalizacije postojećih proizvodnih procesa, odnosno kupovina softvera i implementacija. Bespovratna sredstva za navedenu aktivnost se mogu dodeliti u visini do 70% od vrednosti opravdanih troškova za predmetnu aktivnost, u iznosu koji ne može biti veći od 5.000.000,00 RSD.
• Izrada web stranice i optimizacija u internet pretraživačima. Bespovratna sredstva za navedenu aktivnost se mogu dodeliti u visini do 70% od vrednosti opravdanih troškova za predmetnu aktivnost, u iznosu koji ne može biti veći od 300.000,00 RSD. 
• Troškovi ulistavanja na referentne interaktivne platforme (registracija i evaluacija) koje su namenjene povezivanju dobavljača iz podržanih delatnosti. Bespovratna sredstva za navedenu aktivnost se mogu dodeliti u visini do 100% od vrednosti opravdanih troškova za predmetnu aktivnost, u iznosu koji ne može biti veći od 400.000,00 RSD.

Da biste ostvarili pravo na bespovratna sredstva, Podnosilac prijave mora da prijavi aktivnost koja podrazumeva ulistavanje na referentne interaktivne platforme koje nude usluge evaluacije. Takođe, Podnosilac je dužan da učestvuje u samom procesu evaluacije. Važno je napomenuti da rezultat te evaluacije neće uticati na pravo na dodelu bespovratnih sredstava

Pod podrškom za unapređenje poslovnih performansi podrazumeva se sprovođenje sledećih projektnih aktivnosti:

• Konsultantska podrška za optimizaciju proizvodnih i poslovnih procesa koji su potrebni za ispunjenje zahteva MNK, a u skladu sa očekivanim standardima upravljanja proizvodnim procesima u podržanim delatnostima, posebno optimizacija postojećih proizvodnih linija, uspostavljanje serijske proizvodnje i primena kontrole kvaliteta.
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.300.000,00 RSD.
• Konsultantska podrška za uvođenje ili unapređenje korporativnog upravljanja, a koja uključuje ali ne ograničava se na: korporativno upravljanje, strateško i operativno planiranje, postavljanje ključnih pokazatelja učinka, upoznavanje sa principima poslovanja u međunarodnim lancima vrednosti u cilju povećanja obima plasmana proizvoda i pronalaženje novih klijenata.
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.300.000,00 RSD.
• Konsultantska podrška za unapređenje i optimizaciju procesa upravljanja kadrovima kroz definisanje organizacionog profila privrednih društava i korporativne kulture i korišćenje automatizovanih alata za karijerno vođenje zaposlenih i selekciju prilikom zapošljavanja.
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 800.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Konsultantska podrška za uključivanje tj. uvođenje pravila, procedura i izveštavanja u vezi sa ESG faktorima
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.300.000,00 RSD.
• Konsultantska podrška za pripremu koja prethodi sprovođenju terenskog uvida u poslovne performanse od strane MNK ili uvođenja sistema kvaliteta prema zahtevima standarda menadžmenta kvaliteta (ISO 9001, ISO 14001, ISO 50001, ISO 18001, ISO 45001, ISO 27001 i sl.) i uvođenja sistema kvaliteta prema zahtevima standarda koji su specifični i neophodni za podržane delatnosti.
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.300.000,00 RSD.
• Konsultantska podrška za usklađivanje sa zahtevima zelene industrije pod čim se podrazumeva priprema tehničke dokumentacije, studije, elaborata radi smanjenja zagađenja životne sredine, usklađivanja sa zahtevima zelene industrije, energetske efikasnosti u cilju sprovođenja dekarbonizacije i smanjenja industrijskih emisija.
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.300.000,00 RSD.
• Konsultantska podrška za planiranje uvođenja softverskih rešenja, odnosno mapiranje procesa koje prethodi uvođenju softverskih rešenja.
• Za mikro i mala preduzeća i preduzetnike: u visini do 70% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 RSD.
• Za srednja preduzeća: u visini do 50% opravdanih troškova, do maksimalnog iznosa od 1.500.000,00 RSD.

Način prijavljivanja

Prijave se podnose elektronskim putem na Portalu Agencije, kreiranjem korisničkog naloga na linku https://prijave.ras.gov.rs/pp.

Uputstvo za sprovođenje programa

U vezi sa postupkom sprovođenja Programa podrške privrednim društvima za usvajanje principa poslovanja u međunarodnim lancima vrednosti u 2024. godini, uslovima i odredbama koje se odnose na njegovu realizaciju, upućujemo vas da detaljno pogledate Uputstvo za sprovođenje Programa podrške privrednim društvima za usvajanje principa poslovanja u međunarodnim lancima vrednosti u 2024. godini.

Dokumentacija za prijavljivanje:

Obavezna dokumentacija:

Obrazac 1 – Obrazac prijave na Program koji se elektronski podnosi na Portalu Agencije;

Obrazac 2 – Izjave Podnosioca prijave o prihvatanju uslova za učešće u Programu

Obrazac 3/Obrazac 3a – Izjava da Podnosilac prijave I njegovi zakonski zastupnici nisu osudjivani za privredne prestupe;

Kopija uverenja nadležnog organa poreske uprave da je Podnosilac prijave izmirio sve dospele obaveze po osnovu poreza i doprinosa, ne starije od mesec dana od dana podnošenja Prijave;

Kopija važećeg sertifikata sistema kvaliteta ISO 9001 izdatog od strane sertifikacionog tela  akreditovanog od strane ATS (sertifikate dostavljaju Podnosioci prijava koji imaju implementiran sistem kvaliteta, u slučaju da u momentu prijave nemaju dužni su da se prijave na projektne aktivnosti koje se odnose na implementaciju i sertifikaciju sistema kvaliteta ISO 9001);

Dokaze o iznosu opravdanih troškova navedenih u Predlogu projekta (ponude, profakture pružalaca usluge koje sadrže jasno definisan predmet i obim projektnih aktivnosti, rok za realizaciju i planirane troškove).

Sastavni deo ovog programa sa uputstvom za sprovođenje, čine i sledeća dokumenta i obrasci:

Uputstvo za sprovođenje Programa

Obrazac 1 – Obrazac prijave na Program, koji se elektronski podnosi na Portalu Agencije;

Obrazac 2 – Izjave Podnosioca prijave o prihvatanju uslova za učešće u Programu

Obrazac 3/Obrazac 3a – Izjava da Podnosilac prijave i njegovi zakonski zastupnici nisu osudjivani za privredne prestupe;

Obrazac 4 – Zahtev za isplatu odobrenih sredstava koji se podnosi nakon što su sve aktivnosti završene

Uputstvo za sprovođenje postupka verifikacije Projekta. 

Agencija za privredne registre pustila je u rad aplikaciju za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja, odnosno dokumentacije za 2024. godinu u okviru Posebnog informacionog sistema Agencije.

Istovremeno, na internet stranici Agencije su ažurirane informacije za sve vrste zahteva putem kojih se mogu dostaviti finansijski izveštaji, odnosno propisana dokumentacija, pojedinačna korisnička uputstva za sastavljanje i dostavljanje konkretne vrste zahteva, kao i tehničko uputstvo za korišćenje Aplikacije za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja, odnosno dokumentacije, za potpisivanje zahteva kvalifikovanim elektronskim potpisom ili sertifikatom u klaudu i instrukcije za plaćanje naknade za javno objavljivanje.

Pored toga, objavljene su i informacije u vezi zakonskih rokova za dostavljanje izveštaja, odnosno dokumentacije, naknade za obradu i objavljivanje izveštaja, obima finansijskog izveštaja i pravila njihove računsko-logičke kontrole, načina razvrstavanja pravnih lica i preduzetnika, odnosno ekonomskih celina, primeni računovodstvene regulative i načinu utvrđivanja obaveze revizije i dostavljanja propisane dokumentacije i sl.

Najznačajnije novine u dostavljanju, obradi i javnom objavljivanju finansijskih izveštaja za 2024. godinu odnose se na:

• izmene kod sastavljanja zahteva „Izjava o neaktivnosti“, na način da sistem automatski kreira dokument Izjava o neaktivnosti koji je spreman za potpisivanje od strane zakonskog zastupnika obveznika,
• promena visine naknade za obradu i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumentacije usled usklađivanja naknade sa indeksom potrošačkih cena,
• objavljivanje podataka o licu odgovornom za sastavljanje finansijskih izveštaja za sve tipove lica propisanih Zakonom o računovodstvu i mogućnost zamene podataka o tim licima, nakon javnog objavljivanja finansijskog izveštaja.

Na kraju, pozivamo sve obveznike da, pre sastavljanja i dostavljanja zahteva, obavezno provere ažurnost podataka u Evidenciji obveznika, a preduzetnike koji su u 2024. godini počeli da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva da se prijave u tu evidenciju.

Kao i prethodnih godina, za svu potrebnu pomoć, pravnim licima i preduzetnicima su na raspolaganju sledeće mejl - adrese:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. - za pojašnjenja u vezi dostavljanja reklamacija radi ažuriranja podataka u Evidenciji obveznika, putem eksternog portala;

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. - za rešavanje tehničkih pitanja u vezi sa pristupom Posebnom informacionom sistemu Agencije, potpisivanje zahteva ili dokumentacije;

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. -za pojašnjenje svih drugih pitanja sa kojima se obveznici susreću prilikom podnošenja različitih vrsta zahteva.

Poziv predstavnicima industrije ambalaže i korisničke industrije -

donosiocima odluka, rukovodiocima proizvodnje, logistike ili lanca snabdevanja -  

da nam se pridruže na jedinstvenoj konferenciji o digitalizaciji proizvodnje i logistike u proizvodnim kompanijama

Digitalizacija je budućnost koja je već stigla!

Sa zadovoljstvom vas pozivamo na konferenciju i druženje „Digitalizacija proizvodnje“, 28. marta 2025, 10-15h, na atraktivnoj lokaciji u Staroj Pazovi, u hotelu Srbija Lux, Fudbalska 1  (Sportski centar Fudbalskog saveza Srbije).

Konferencija  će biti posvećena detaljnom predstavljanju i informisanju o najsavremenijim digitalnim alatima TRACE MES i TRACE WMS za digitalno praćenje proizvodnje, planiranje proizvodnje, kontrolu kvaliteta, planiranje prediktivnog  održavanja, upravljanje zalihama, sledljivost robe i digitalno obeležavanje, praćenje materijala i delova ugrađenih u gotove proizvode u proizvodnom lancu snabdevanja.

Događaj će ujedno biti sjajna prilika za međusobno upoznavanje, druženje i kreiranje novih poslovnih prilika.

Konferencija je namenjena predstavnicima kompanija proizvođača ambalaže, kao i korisničke industrije: 

• donosiocima odluka u proizvodnim kompanijama
• rukovodiocima proizvodnje
• rukovodiocima logistike ili lanca snabdevanja

O čemu će tačno biti reči:

Na konferenciji  ćete saznati koje benefite može da vam donese digitalizacija proizvodnih i logističkih procesa, ali i upoznati konkretne primere primene Trace digitalnih alata za unapređenje poslovanja.

Saznajte:

• Kako je uz pomoć Trace digitalnih alata kompanija PIRAMIDA 72 iz Šapca povećala produktivnost za čak 50%? »Pre uvođenja MES sistema postojale su konstantne greške u proizvodnji proizvoda, što je dovelo do niske produktivnosti i nezadovoljstva kupaca. Greške su se ponavljale, sada to više nije slučaj. Povećali smo produktivnost za 50 odsto.«, Ivan Petrović, IT menadžer 

• Zašto kompanija GRAH AUTOMOTIVE iz Batočine, dobavljač Stelantis grupe, već 10 godina uspešno sarađuje sa Trace BS d.o.o.?»Za nas kao proizvodnu kompaniju veoma je važno da Trace BS d.o.o. nije samo pružalac usluga, već fleksibilan partner koji razume naše potrebe i specifičnosti naše proizvodnje.«, Goran Tomović, generalni direktor

• Kako su u kompaniji KOVINOPLASTIKA BENDA, najvećoj slovenačkoj fabrici za proizvodnju plastičnih proizvoda, u kratkom roku vratili investiciju uloženu u digitalizaciju? “Sa Trace WMS smo uštedeli mnogo novca, jer zahvaljujući njemu nema više materijalnih gubitaka, nema više manjka u skladištu i nema više gubitaka u proizvodnji. Investicija se brzo isplatila.”, Miloš Todorović, tehnički direktor 

• Kako smo uz pomoć Trace digitalnih alata započeli digitalnu transformaciju poslovnih procesa u zahtevnoj procesnoj industriji? - Jasna Crnogorac, direktorka IT sektora

Prisustvom na konferenciji bićete u prilici da postavite konkretna pitanja i saznate ključe stvari o potencijalnoj digitalizaciji vašeg poslovnog sistema. Radujemo se vašem dolasku.

Ljubazno vas molimo da svoje mesto na događaju NA VREME rezervišete prijavom kroz formular za registraciju na linku: REGISTRUJTE SE

NAPOMENE:

Učešće na konferenciji se ne plaća ali je registracija obavezna zbog ograničenog broja mesta. Maksimalan prihvatljiv broj osoba iz jedne kompanije: dve.

Za sve učesnike obezbeđen je besplatan parking, ručak, kafa i piće.

Detaljnu agendu možete preuzeti na ovom linku.

Više detalja o lokaciji pogledajte na zvaničnom sajtu OVDE.

Dodatne informacije o događaju možete dobitu putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefonom +381 60 566 0087

Od sredine 2002. Evropska investiciona banka je Republici Srbiji odobrila pet Apeks zajmova za mala i srednja preduzeća, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, prioritetne projekte, preduzetnike i lokalnu samoupravu u ukupnom iznosu od 1.065 miliona evra. Sredstva prva četiri zajma, u ukupnom iznosu od 565 miliona evra, u potpunosti su iskorišćena kroz realizaciju 630 kredita, a po tom osnovu je planirano otvaranje 6.920 radna mesta.

Peti Apeks zajam

Evropska investiciona banka je Republici Srbiji 30. decembra 2013. odobrila novi, peti Apeks zajam za MSP i druge prioritete u iznosu od 500 miliona evra.

Sredstva petog Apeks zajma iskorišćena su u dvema tranšama od po 150 miliona evra. Odobreno je ukupno 346 kredita malim i srednjim preduzećima, preduzećima srednje tržišne kapitalizacije, preduzetnicima i lokalnoj samoupravi.

Realizacija druge tranše petog Apeks zajma (III/B) otpočela je septembra 2017. i u njoj je učestvovalo deset posredničkih banaka. Specifičnost ove tranše je u pružanju podrške zapošljavanju mladih putem povoljnijih uslova finansiranja malih i srednjih preduzeća, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije i preduzetnika koji zapošljavaju mlade. Zaključno sa 30. septembrom 2020. odobrena su 162 kredita u ukupnom iznosu od 144,4 miliona evra, od čega 28 za zapošljavanje mladih. U skladu s realizacijom sredstava, planirano je otvaranje 1.374 novog radnog mesta, od čega je 367 radnih mesta namenjeno mladima. Sredstva druge tranše petog Apeks zajma (III/B) koristila su pre svega mala i srednja preduzeća, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije i preduzetnici za delatnosti prerađivačke industrije (55,47%), građevinarstva (10,94%), saobraćaja i skladištenja (9,48%) i poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (8,02%) s teritorije cele Republike Srbije, a najviše iz sledećih upravnih okruga: Grad Beograd (24,08%), Južnobački okrug (16,05%), Moravički okrug (7,29%), Zlatiborski okrug (5,83%) i Nišavski okrug (5,10%).

Sredstva ovog zajma mogu se i dalje koristiti preko posredničkih banaka putem replasmana iz redovno ili prevremeno vraćenih iznosa kredita prvobitnih krajnjih korisnika.

Uslovi kreditiranja:

Iznos kredita: do 12,5 miliona evra

Kamatna stopa:

• promenljiva koju čini EURIBOR + marža EIB-a + do 1,75% marža za posredničke banke + 0,175% naknada za NBS za projekte kojima se podržava zapošljavanje mladih, odnosno EURIBOR + marža EIB-a + do 2,5% marža za posredničke banke + 0,250% naknada za NBS za ostale projekte;
• fiksna koju čini kamata EIB-a koja sadrži i maržu EIB-a + do 1,75% marža za posredničke banke + 0,175% naknada za NBS za projekte kojima se podržava zapošljavanje mladih, odnosno kamata EIB-a koja sadrži i maržu EIB-a + do 2,5% marža za posredničke banke + 0,250% naknada za NBS za ostale projekte.

Ročnost kredita: 

• do 12 (dvanaest) godina za projekte malih i srednjih preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije (poček do četiri godine)
• do 15 (petnaest) godina za prioritetne projekte (poček do pet godina) 

Krajnjim korisnicima sredstva ovog zajma plasiraju se preko sledećih posredničkih banaka:

• AIK BANKA (www.aikbanka.rs)
• BANCA INTESA (www.bancaintesa.rs)
• ERSTE BANK (www.erstebank.rs)
• EUROBANK DIREKTNA (www.eurobank-direktna.rs)
• HALKBANK (www.halkbank.rs)
• NLB KOMERCIJALNA BANKA (www.nlbkb.rs)
• PROCREDIT BANK (www.procreditbank.rs)
• RAIFFEISEN BANKA (www.raiffeisenbank.rs)
• UNICREDIT BANK SRBIJA (www.unicreditbank.rs)

Detaljnije informacije u vezi sa ovom kreditnom linijom mogu se dobiti preko navedenih posredničkih banaka, kao i u Centru za saradnju sa domaćim i međunarodnim institucijama i finansijskim organizacijama – Odsek za revolving kredite Republike Srbije, Narodna banka Srbije, Kralja Petra 12, 11000 Beograd (tel.: 011/3027-315, 3027-318, 3027-319, 3027-321, 3027-353). 

Uprkos brojnim izazovima, privreda Republike Srbije je, i tokom 2024. godine, nastavila pozitivan trend ostvarivši umeren rast. Glavni akteri privredne aktivnosti ‒ privredna društva su desetu godinu za redom poslovala profitabilno, pri čemu su uvećala finansijske kapacitete i zadržala finansijsku stabilnost.

Krajem 2024. godine delatnost je obavljalo ukupno 112.670 privrednih društava koja su angažovala 1.325.497 radnika. Njihovi ukupni prihodi iznose 20.086.635 miliona dinara i porasli su za 5,3%, a ukupni rashodi 18.988.543 miliona dinara i veći su za 6,0% naspram prošlogodišnjih.

Profitabilno poslovanje privrednih društava proizilazi iz pozitivnog rezultata od obavljanja osnovne delatnosti i ostvarenog poslovnog dobitka od 1.291.982 miliona dinara.

Iz finansijskih aktivnosti evidentiran je gubitak od 150.933 miliona dinara, a po osnovu ostalih aktivnosti od 42.957 miliona dinara.

Privreda je 2024. godinu završila sa pozitivnim neto rezultatom u visini od 866.284 miliona dinara, smanjenim za 9,9% u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno 68.387 privrednih društava je realizovalo neto dobitak vredan 1.238.176 miliona dinara, dok je neto gubitak od 371.892 miliona dinara zabeležilo 31.069 društava. Neto rezultat nije prikazalo ukupno 13.214 društava.

Svi sektori su iskazali pozitivan neto rezultat, a nešto manje od četvrtine dobitka cele privrede ostvario je sektor G-Trgovina na veliko i malo..., u kome on iznosi 207.600 miliona dinara. Značajan ukupan dobitak zabeležio je sektor S-Prerađivačka industrija, i to u iznosu od 176.193 miliona dinara. Visok pozitivan rezultat generisao je i sektor V-Rudarstvo, čiji je dobitak u nivou od 143.734 miliona dinara, dok je u sektoru F-Građevinarstvo 105.339 miliona dinara. U grupi visokoprofitabilnih je i sektor D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija sa evidentiranih 24.728 miliona dinara.

Posmatrano sa aspekta veličine privrednih društava, svi segmenti privrede su poslovali pozitivno. Najprofitabilniji su veliki sistemi sa ukupnim dobitkom od 439.339 miliona dinara, a zatim slede mala i srednja društva sa 209.220 miliona dinara odnosno 206.928 miliona dinara, dok je na nivou mikro društava ostvaren dobitak od 10.797 miliona dinara.

Profitabilno poslovanje privrede je praćeno rastom finansijskih kapaciteta i blagim poboljšanjem finansijskog položaja.

Poslovna imovina je angažovana u vrednosti od 25.559.865 miliona dinara većoj za 7,9% u odnosu na prethodnu godinu, dok je uporedo korišćeno za 6,8% više kapitala, u ukupnom iznosu od 11.473.227 miliona dinara. Ukupan dug privrede je povećan za 7,8% na 15.713.565 miliona dinara, pri čemu nešto intenzivniji rast beleže sopstveni izvori finansiranja (7,9%), koji iznose 9.778.738 miliona dinara. Posledično, racio sopstvenog kapitala je povećan sa 38,3% na 38,4%, dok je stepen ukupne zaduženosti ostao nepromenjen ‒ 1,61.

Najveći deo finansijskih kapaciteta privrede uposlen je u sektoru S-Prerađivačka mindustrija, i to 21,2% ili 5.418.985 miliona dinara poslovne imovine i 21,8% odnosno 2.499.288 miliona dinara kapitala. Značajne finansijske kapacitete posedovao je i sektor GTrgovina na veliko i malo..., u kome je angažovano 16,3% poslovne imovine vredne 4.160.785 mmiliona dinara i 14,9% kapitala u iznosu od 1.713.391 milion dinara.

Prema vrednosti poslovne imovine i kapitala istakao se i sektor F-Građevinarstvo, sa 3.514.061 milion dinara odnosno 1.240.143 miliona dinara. Znatne finansijske resurse koristio je i sektor DSnabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ‒ poslovnu imovinu od 2.410.820 miliona dinara i kapital od 1.319.662 miliona dinara.

Posmatrano prema veličini privrednih društava, oko polovine finansijskih kapaciteta mcele privrede skoncentrisano je u velikim privrednim društvima, i to 49,2% poslovne imovine odnosno 12.571.641 milion dinara i 51,3% kapitala što iznosi 5.885.822 miliona dinara.

Na kraju 2024. godine privredna društva su zabeležila ukupan gubitak od 4.211.522 miliona dinara, za 3,0% veći od prošlogodišnjeg, a od tog iznosa 1.626.927 miliona dinara se odnosi na gubitak iznad visine kapitala. S obzirom na to da je kapital intenzivnije rastao, stopa izgubljenog kapitala je opala sa 31,1% na 30,1%.

Najveći deo ukupnog gubitka privrede (27,1%) kumuliran je u sektoru S-Prerađivačka industrija, gde iznosi 1.142.495 miliona dinara, a zatim slede sektori G-Trgovina na veliko i malo... i D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija sa 503.172 miliona dinara odnosno 471.239 miliona dinara.

Uzimajući u obzir klasifikaciju privrednih društava prema veličini, mikro društva su generisala najveći gubitak ‒ 1.819.961 milion dinara, koji čini 43,2% gubitka cele privrede, a zatim slede veliki sistemi sa 1.339.026 miliona dinara.

U 2024. godini privredna društva su poslovala sa pozitivnim neto obrtnim kapitalom za četvrtinu većim od prošlogodišnjeg, koji iznosi 657.386 miliona dinara. Uporedo, za potpuno pokriće stalne imovine i zaliha nedostajalo im je 3.111.439 miliona dinara dugoročnog kapitala. Pri tome, opšti racio likvidnosti je blago povećan sa 1,05 na 1,06, dok je racio tekuće likvidnosti ostao na nivou iz prethodne godine od 0,69.

Najveću vrednost pozitivnog neto obrtnog kapitala zabeležio je sektor G-Trgovina na veliko i malo…, u kome iznosi 689.854 miliona dinara. Visok pozitivan neto obrtni kapital evidentiran je i u sektoru S-Prerađivačka industrija, i to 278.448 miliona dinara, dok je u sektoru F-Građevinarstvo vredeo 85.885 miliona dinara. Sektor K-Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja je, nakon prošlogodišnjeg negativnog neto obrtnog kapitala, u 2024. godini zabeležio pozitivan neto obrtni kapital od 4.891 milion dinara.

Finansijska neravnoteža je, kao i prethodne godine, najviše bila izražena u sektoru M-Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, koji je evidentirao najveći iznos negativnog neto obrtnog kapitala od 216.611 miliona dinara.

Najviše pozitivnog neto obrtnog kapitala iskazala su mala privredna društva ‒ 666.888 miliona dinara, a potom srednja društva kod kojih je on zabeležen u nivou od 557.530 miliona dinara. U uslovima finansijske neravnoteže poslovala su mikro privredna društva, sa negativnim neto obrtnim kapitalom od 851.757 miliona dinara.

Kompletan godišnji izveštaj možete pogledati na sledećem linku.

Tri miliona putnika na letovima Er Srbije od početka godine 

Er Srbija je danas, 31. avgusta, prevezla svog tromilionitog putnika u 2024. godini, što je dve nedelje ranije u odnosu na prethodnu rekordnu godinu. Za prvih osam meseci 2024. godine, godine srpska nacionalna avio-kompanija je u redovnom i čarter saobraćaju obavila više od 31 hiljadu letova. 

„Er Srbija je 15. septembra 2023. godine, po prvi put od kada posluje pod tim imenom, prevezla više od tri miliona putnika u toku jedne godine. Zahvaljujući velikoj tražnji putnika za našim letovima do više od 90 destinacija u 34 zemlje širom sveta, danas smo zabeležili tromilionitog putnika Er Srbije u 2024. godini. Do tog rezultata stigli smo 15 dana ranije u odnosu na 2023. godinu, što je uspeh na koji smo veoma ponosni“, rekao je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije.  

U 2023. godini, srpska nacionalna avio-kompanija je u redovnom i čarter saobraćaju prevezla ukupno 4,19 miliona putnika, što je treći najbolji rezultat u istoriji dugoj skoro 97 godina. U 2024. godini, Er Srbija je nastavila da beleži dobre rezultate i širi svoju mrežu destinacija. Od 19. septembra, kompanija će dva puta nedeljno leteti do Nice na Azurnoj obali, a 30. septembra biće uvedena i direktna avio-linija između glavnog grada Republike Srbije i Guangdžoua u Narodnoj Republici Kini. Kako bi se uspešno realizovao planirani saobraćaj, Er Srbija je osnažila flotu, koju trenutno čine dva širokotrupna erbas A330-200, 13 uskotrupnih aviona iz porodice erbas A320, deset turboelisnih ATR aviona i dva aviona tipa embraer E195. Očekuje se da će u narednom periodu u Beograd stići i treći avion za dugolinijski saobraćaj. 

Inovacioni biznis centar Zlatibor (IBC Zlatibor) biće domaćin okupljanja inovacionih centara iz zapadnog dela Srbije 4. septembra 2024. godine. Ovaj događaj, deo programa podizanja kapaciteta regionalnih inovacionih startap centara (RISC), okupiće stručnjake i predstavnike inovacionih centara, uključujući NTP Čačak i marketing eksperte, sa ciljem unapređenja inovacionih kapaciteta u manjim sredinama.

Događaj će započeti panel diskusijom „Promocija RISC-ova u lokalnim sredinama“, gde će se diskutovati o ključnim izazovima sa kojima se suočavaju male sredine, ulozi RISC-ova kao pokretača inovacija, mogućnostima za zajednička ulaganja sa startapovima (JOINT VENTURE), kao i o razvoju startapova van IT sektora.

Ovaj događaj pruža jedinstvenu priliku za povezivanje i razmenu iskustava među inovacionim centrima, kao i za promociju Zlatibora kao važnog centra za razvoj inovacija u zapadnoj Srbiji. Okupljanje učesnika planirano je do 10 časova u IBC Zlatibor.

Zlatibor ovim događajem dodatno potvrđuje svoju ulogu kao ključni akter u podršci razvoju startapova i inovacionih aktivnosti u regionu.

Izvor: IBC Zlatibor. Autor: Stojan Vuković

Cyber Security Summit ~ Cyberfy je vodeći regionalni događaj koji će se održati 30.oktobra u hotelu Mona Plaza u Beogradu, i koji je posvećen ključnim aspektima sajber bezbednosti, uključujući i aspekte primene veštačke inteligencije, softversku bezbednost, izazove društvenog inženjeringa, odgovorima na incidente, kao i aktuelne teme koje se tiču obuke i sertifikacije, sa posebnim fokusom na tržište Jugoistočne Evrope.

Cyber Security Summit ~ Cyberfy okuplja vodeće stručnjake iz oblasti informacione i sajber bezbednosti, predstavnike međunarodnih organizacija, korporacija, banaka, kao i mnoge poznate globalne i lokalne brendove poput: Mastercard, Siemens Energy, Schneider Electric, Oracle, Stada Group, Glog AI, World Bank, Addiko Bank, Erste Bank, AIK Banka, A1, Microsoft, Nelt, Keprom, OMV, Meridian, kao i mnoge druge.

Ovaj događaj predstavlja idealnu priliku za razmenu iskustava i mišljenja među ključnim igračima iz ove oblasti, što podrazumeva eksperte iz brojih kompanija, predstavnike regulatornih organa, banaka, kompanija koje se bave razvojem bezbednosnih rešenja, osiguravača i konsultanta, koji će biti u prilici da razgovaraju o poslovnim i tehnološkim izazovima, pravnim okvirima, kao i budućim trendovima u ovoj dinamičnoj i zahtevnoj oblasti.

Za više informacija o događaju i registraciju, posetite www.cybersecuritysummit.rs. Broj mesta je ograničen.

Konferenciju organizuje firma Consolido Konsalting, specijalizovana za organizaciju poslovnih događaja.